Прва Литургија у Америци одслужена је 20. јула 1741. на празник пророка Илије на лађи „Петар“ под командом Витуса Беринга. Литургију су одслужили јеромонах Иларион (Трусов) и свештеник Игњатије Козиревски.
Неколико деценија после тога руски трговац Григорије Шелихов посетио је Валаамски манастир и његовом игуману предложио да пошаље мисионаре у Руску Америку (Аљаска). 24. септембра 1794. године, преваливши пут дуг 7.327 миља током 293 дана (ово је најдуже мисионарско путовање у историји Православља), група валаалмских монаха приспела је на острво Кодијак на Аљасци. На челу мисије био је архимандрит Јоасаф, а чланови јеромонаси Јувеналије, Макарије и Атанасије, јерођакони Нектарије и Стефан и монаси Герман и Јоасаф.
Првомученика Јувеналија убили су домороци недалеко од језера Илијамна 1799. године и он је први православац који је пролио крв своју за Христа у Новом свету. Године 1816. светог Петра Алеутског убили су шпански мисионари у Калифорнији, јер је одбио да пређе у католичанство. Преподобни Герман Аљаски, последњи члан мисије који је остао у животу, упокојио се 1837. године.
У 19. веку је настављена православна мисија међу домородачким народима Аљаске. Најпознатији трудбеник у Винограду Христовом били су Свети Инокентије (Венијаминов) и Праведни Јаков (Нецветов) који је преводио на језике народа Аљаске Свето Писмо и богослужбене књиге. Отац Јаков Нецветков је умро у граду Ситка 1864. г. посветивши свој живот Цркви.
Отац Јован Венијаминов, обудовивши, примио је монашки постриг са именом Инокентије, рукоположен је за епископа, а преставио се 1879. као митрополит московски и коломенски.
Крајем 19. века одиграли су се догађаји који су имали огромну улогу у историји Православља у Северној Америци. 25. марта 1891. у Минеаполису епископ алеутски и аљаски Владимир (Соколовски-Автономов) примио је у Православну Цркву праведног Алексија Тота и 361 његовог парохијанина. Овим је заполео пројекат враћања многих унијата у Православље.
Светитељ Свети Тихон (Белавин) дошао је у Америку септембра 1898. у чину епископа алеутског и аљаског као једини православни епископ у Северној Америци. Свети Тихон је много путовао по америчком континенту духовно хранећи паству на огромној територији. Осећајући да Црква у Америци не може остати заувек као део руске Цркве, светитељ се потрудио на организацији епархијских и парохијских јединица, што је помогло учвршћењу и ширењу Православља. Свети Тихин се вратио у Русију 1907, а након 10 година изабран је за патријарха московскг и све Русије.
Свети Рафаило Бруклински био је први православни епископ рукоположен у Северној Америци; хиротонију архимандрита Михаила (Хававини) обавили су епископ Тихон и епископ Инокентије (Пустињски) у храму Светог Николаја У Њујорку 13. марта 1904. године. Као епископ бруклински Свети Рафаил је остао верни помоћник Светог Тихона и његових наследника на северноамеричкј катедри. Он се преставио 27. фебруара 1915. године.
У 20. веку после Окобарске револуције хиљаде православних у Русији примило је мученички венац не одричући се Христа. Међу њима су били свештеномученици Јован Кочуров и Александар Хотовицки, који су служили у Северној Америци до свог повратка у отаџбину. Свети Јован је био први свештеник који је окончао мученичком смрћу у Русији – то је било 31. октобра 1917. у Царском Селу. Свештеномученик Александар Хотовицки, који је служио у Америци до 1914. године, стрељан је 1937. године.
Међу подвижницима изван Русије прошлог столећа посебно се поштује Свети Јован Максимович, архиепископ западноамерички и санфранциски, који се преставио 1966. године.
Извор: Инфо-служба СПЦ
