”Ако живимо у благословеном односу човека и Бога, кроз Литургију, онда можемо да ширимо позитивну енергију, како се то модерно каже. То је дар Светога Духа који задобијамо у светој Служби Божјој. Када се напојимо са те ризнице живота, када се напојимо вером, надом и љубављу можемо их и на друге преносити” - нагласио је Епископ Херувим.
У Недељу Свих Светих, дана 14. јуна 2020. године, светом архијерејском Литургијом у Светониколајевском храму у Пачетину началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.
Епископу Херувиму саслуживали су протонамесник Ненад Кесоња, парох пачетински, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски, јереј Вукашин Цветојевић и ђакон Војислав Николић.
Епископ је у својој богонадахнутој беседи поучио верне:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека је благословен недељни дан који нас је сабрао у храм посвећен светом оцу Николају да прославимо име Божје и да кроз Литургију окусимо лепоту живота у заједници са Христом. То је оно што нас привлачи сваке недеље, сваке Литургије, да осетимо благодат живота вечнога, да чујемо реч Јеванђеља и поучимо се са тог извора живота. У Литургији је суштина, основ нашег живота. Живети са Христом јесте живети по Јеванђељу, чути његову благу Реч љубави и мира, реч која даје утеху и буди наду. Та реч нас одржава да у животу будемо прави хришћани и да следимо стазе Господње. Кроз извршавање заповести и живот у литургијској заједници можемо да окусимо благословене дарове, светотајински живот у Цркви. Требамо да сабирамо врлине, оне требају да красе свакога човека, а врлински живот добија своју пуноћу у вечном Царству Христовом. Врлина добија своју пуноћу ако смо у заједници са Христом, ако имамо љубави и поучавамо се Јеванђељем. Вера и нада требају да се налазе у основама нашега живота. Да не будемо у очајању и безнадежности, него да будемо народ који има вере, наде и љубави. Тада смо следбеници Христови.
Свака Литургија је испуњење љубави Божје. Ако живимо у благословеном односу човека и Бога, кроз Литургију, онда можемо да ширимо позитивну енергију, како се то модерно каже. То је дар Светога Духа који задобијамо у светој Служби Божјој. Када се напојимо са те ризнице живота, када се напојимо вером, надом и љубављу можемо их и на друге преносити.
Празници кроз које смо прошли показатељи су нам смисао живота свакога хришћанина, а то је управо небески живот. Не можемо се одрећи ни земаљског дела живота, земља нас силом своје гравитације присваја себи. Човек је биће које треба да брине о земљи и целокупну природу да приведе Христу. Човек је круна творевине, круна која треба својим начином живота да преображава природу и људе око себе. Уколико живи врлинским начином живота и у заједници је са Црквом Божјом.
Свако сабрање је благословено, што је рекао и сам Господ: ”где је двоје или троје сабрано, ту сам и Ја”. Морамо да следимо тај пут. Требамо да будемо оно што јесмо, народ светога Саве и светога аве Јустине којега данас славимо. Ава Јустин је човек који је преносио реч Јеванђеља, био је труба Православља. Благосиљао је народ речима и силом Крста Господњег. Поучавао је народ вери Божјој да би наш народ био Христов, народ небески, како нам је свети Сава и оставио у наслеђе.
Нека је благословен данашњи дан и наше сабрање у Пачетину, нека сте благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.
