На данашњи дан, 28. јула 1944. године, догодио се покољ у селу Велика. То је назив на монструозан злочин који су починили припадници злогласне нацистичке СС јединице Принц Еуген, потпомогнути са муслиманима из јединице Скендербег из сјевероисточних дијелова Црне Горе и Космета. Убијено је најмање 500 становника овог планинског села, од чега је било 118 дјеце млађе од 12 година. Овај злочин је имао геноцидне размјере, јер број страдалих у овом покољу и број становника села Велика, недвосмислено говори да су зликовци имали план да ово село тотално униште и истријебе српски живаљ из њега. Тако да је село Велика због овог ужасног покоља понијело неславну титулу једног од најстрадалнијег села у Европи за вријеме Другог свјетског рата.
Велика је село на планини Чакор, који се налази у сјевероисточним дијеловима Црне Горе, те га сматрају наставком планинског вијенца Проклетије. Административно потпада под општину Плав. Налази се на надморској висини између 900 и 1.700м, гдје влада сурова планинска клима са кратким и сушним љетима, а дугим и оштрим зимама. Тако су становници овог села одувјек били приморани на борбу са природом. Први помени села Велика, записани су у повељама манастира Високи Дечани, с почетка XIV вијека. Величани су учествовали у свим ратовима и народним устанцима за ослобођење српског народа, почевши од Првог српског устанка па до Другог свјетског рата. Одлуком Берлинског конгреса Велика је припала Црној Гори. Послије Првог свјетског рата Велика је ушла у састав Краљевине СХС, односно Зетске бановине.
Војници нацистичке Њемачке су имали велике губтике у операцији Драуфгенгер, код Андријевице (у другој половини јула мјесеца 1944. године). Њемачке трупе су биле данима опкољене од партизана и постојала је реална опасност да буду потучени до ногу, али у последњем моменту партизанске јединице одлазе са фронта, ка Јабланици и Тополицу у Србију. Тако су се њемачке СС јединице, под командом Аугустина Шмитхубера, заједно са балистима из јединице 21. брдске дивизије Скендербег успјели да се извуку из обруча и дођу у село Велика. Ту је направљен један логор, а дан раније је муслимански изасланик дошао да каже да фашисти неће никога дирати ко им изнесе храну. Нико од мјештана није посумњао али су се мушкарци и дјечаци старији од 15 година склонили у шуму. Фашистички зликовци су брзо опколили село и починили стравичне злочине над недужним цивилима, за само два сата биланс покоља је био 500 убијених жртава. Убијали су дјецу у мајчином наручију. Пред сваком кућом било је по неколико есесоваца. Палили су куће, амбаре, штале и сено. Убијали су све што се креће. На малом простору, за врло кратко вријеме без икаквог разлога побијен је огроман број недужних људи, махом жене и дјеца”.
приредио: Миомир Ђуришић
