Type Here to Get Search Results !

Прота Владимир Ступар: Они који су Христови, у које се уселила љубав Божанска, не плаше се ничега!


У Недељу 9. по Духовима, у Храму Светог Јована Владимира у Бару, служена је Света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Владимир Ступар, старјешина Саборне Цркве Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву и редовни професор на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић и отац Игор Вујисић, који је ђакон при храму Пресвете Богородице у граду Ници.


Након што је ђакон Игор прочитао Свето јеванђеље, присутним вјерницима обратио се отац Владимир.

“Ево Ја сам са вама у све дане до свршетка вијека – каже Господ. И још каже: Не бојте се, јер сам Ја побиједио свијет. У данашњем Јеванђељу драга браћо и сестре, описан је догађај када је Господ ишао по мору и када су се уплашили ученици. Али Петар се показа најхрабрији и рече: Господе, ако си Ти, ако ниси утвара, реци ми да Теби дођем ходећи по води. И Господ му каже: Ходи! И Петар поче да иде по води према Господу, али уплашивши се, видјевши противни вјетар, као што каже Јеванђелист, он поче да тоне. А Петар завапи Господу и рече: Господе спаси ме. А Господ пружи руку и рече му: Зашто посумња маловјерни?

У времену у коме живимо, драга браћо и сестре, једна ријеч описује то вријеме. А то је СТРАХ. Страх је тај који човјека спречава да воли Бога. Страх је тај који човјека спречава да воли ближњег. Али је љубав та која изгони страх напоље, као што каже Свето писмо. И ако смо у страху, онда нам ни вјера не  помаже, као што није помогла ни Петру, јер је и он почео да тоне иако је ходио по води. Али онога тренутка када се страх увукао у срце његово, тада је почео да тоне. И обративши се Господу, Господ га спашава. Шта је нама чинити у ово вријеме? И у будуће вријеме које ће такође бити испуњено страхом? Чак се каже у Светом писму, у Откровењу, да ће људи умирати од страха, плашећи се каква ће невоља доћи на овај свијет. Такође, и они који непрестано преносе информације, и који нам говоре како је опасно ићи у Цркву, како је опасно Богу се молити, како је опасно цјеливати Свете иконе, Часне крстове и Свете мошти, они су видјели колика је сила страха и са том силом покушавају да управљају и онима који су Христови. Али они који су Христови, у које се уселила љубав Божанска, не плаше се ничега. Као што си у Свети мученици, великомученици, које прославља Црква непрестано, показали да се не плаше ни смрти. Јер је Господ побиједио смрт, а ми смо са Господом побједиоци смрти. И проповјед Цркве није ништа друго него да је Христос васкрсао и да смо ми са Њим који смо у Њему и Он у нама побједиоци смрти. И не само да смо побједиоци смрти, него смо побједиоци и страха и гријеха и ђавола и сваке нечистоте, јер је Господ тај који нас укријепљује, Господ је тај који нам даје силу и снагу. И Господ је тај који је наша љубав. А Апостол Павле каже: Ко ће нас одвојити од љубави Христове? Ни висина ни дубина, ни прошло ни будуће, никаква сила нас не може одвојити, никакв страх нас не може одвојити од Господа. Па ни смрт нас од Господа не може одвојити. Јер Господ каже:„Ја сам васкрсење и живот. Сваки који вјерује у Мене, ако и умре, живјеће.

Нека нас Господ укријепи у вјери, у љубави. Нека нас Господ укријепи да ходимо за Њим. Знајући да, ако смо са Њим, ни сам пакао нам не може наудити. Али ако смо без Њега, ни сам Рај, ни Царство небеско нам не вриједи ништа. Нека нас Господ укријепи молитвама Светих мученика, Светог великомученика Пантелејмона кога данас прослављамо и свих светих. Да будемо уз Њега, да будемо исповједници вјере, и да будемо непоколебљиво утемељени у љубави Његовој, у љубави једни према другима, у љубави према нашој светој Цркви, јер само тако живећи и ходећи наслиједићемо живот вјечни и Царство небеско.”