Даница Црногорчевић је умјетница која се бави извођењем етно и православне духовне музике, а својим анђеоским гласом никога не оставља равнодушним. У интервју за портал Српске новине разговарали смо са Даницом о љубави према етно музици, о њеним новим пјесмама, као и о тренутној ситуацији у којој се налази Црква у Црној Гори.
Повезан садржај:
*Одакле се јавила љубаз за етно музику и како је изгледао Ваш музички почетак?
Помаже Бог драги људи! Наиме прво се појавила љубав према духовној, а затим нешто много касније, тек у основној школи, љубав према етно музици. Ишла сам на вјеронауку и ту сам и открила најљепше духовне пјесме које нас је учила наша вјероучитељица Милица Ћетковић Радусин у Улцињу. Након тога сам тежила да завршим основну школу, средњу, музичку школу такође, па факултет. Све то ми је било на првом мјесту, а пјевање је корачало споредно уз мене и допуњавало ме у сваком погледу. Тако да мој, назови, “музички почетак” тек сада могу да сагледам, а он је био кроз основну и средњу школу гдје сам активно пјевала и наступала, како у хоровима, етно групама и наравно као солиста.
*Ваш супруг ђакон Иван Црногорчевић такође „живи“ Вашу музику са Вама, и партнер Вам је у многим пројектима. Да ли је то за Ваш олакшање, јер на тај начин са супругом поред породичног живота дијелите и пословни?
Да, свакако да јесте. Други албум, који треба да буде објављен ускоро, је заправо и настао из нашег заједничког рада и прије свега љубави према Господу, и према нашој цркви, као и према нашем народу који тежи да изгуби компас у мору свега и свачега што му нуди данашњи свијет. Он иначе пише јако лијепе и озбиљне текстове, за пар његових пјесама које су духовног карактера сам написала мелодије и ускоро ћете имати прилику да чујете још једну нашу нову пјесму коју планирамо да објавимо крајем године. Пјесма се зове “Кроз живот и смрт” за коју је сниман врло озбиљан и квалитетан спот у продукцији Дејана Сенића из Бара.
*На Видовдан је изашла Ваша најновија пјесма „Весели се српски роде“ (коју је такође написао Ваш супруг) и преко ноћи је постала химна српског народа током ауто-литија и осталих дешавања везаних за борбу против спорног Закона о слободи вјероисповијести. Да ли сте имали на уму, када сте први пут прочитали ријечи те пјесме, да ће она бити толико популарна?
Да не будем лажно скромна, заиста јесам имала тај осјећај, јер пјесма је просто таква, покреће и носи, нашем народу су потребне пјесме које управо долазе из дубине душе и које су веселе. Јер, не заборавите, ми смо весео народ после свега што смо преживјели, ми не смијемо заборавити на пјесму и игру и пасти у очајање и заборав, првенствено заборављајући ко су нам били преци. Као што је наш отац Тадеј рекао “Певајте и смејте се, јер зла сила то никако не подноси!”. Драго ми је да је пјесма наишла на велико интересовање, како у нашем народу вјерујте има пуно позитивних коментара и са “друге” стране, што ме јако радује, јер није циљ да се било ко увриједи ако опјевамо оно што је вјековима грађено и гдје су наше највеће српске православне светиње. А тим још више што нас свијету представљају као дивљи народ без имало љубави, поштовања, без домаћинства. Нажалост ако узмемо у обзир шта се данашњој омладини “сервира” на јавним сервисима онда пријети опасност да стварно постанемо такви, мада још увијек има праве искре вјерног народа на овим просторима, и то је заправо наш циљ, да се трудимо колико год можемо да и то мало не нестане.
*Осим пјесме „Веселисе српски роде“, овога љета је изашла и Ваша друга „Православље Црном Гором блиста“. Да ли је заиста тако? Да ли се православље брани у Црној Гори, ако узмемо у обзир све литије од децембра 2019. до данас?
Дивна пјесма коју је написала Дајана Петровић из Ваљева, а прелијеп спот који је снимио “Иванград студио” из Берана, који је већ свима познат по својим могу рећи најљепшим снимцима са литија.
Православље у Црној Гори одувијек блиста, само је сада заблистало на један посебан начин. Поред толиког броја цркава које су обновљене, храмова који су саграђени за вријеме, и још увијек, у вријеме нашег митрополита, није било могуће да Православље не заблиста. Ето то је главни и највећи плод, кад имамо људе који су потковани истинском вјером у Господа Нашег Исуса Христа. И хвала Богу на томе што имамо правог пастира. Блиста и блистаће још јаче, још снажније, јер је ту искру немогуће угасити.
Литије су превазишле сваки облик подјеле, па и националне и вјерске. Сваки здрав разум може видјети да није у питању никаква политичка партија, нити било шта слично, што нажалост овдашњи медији пропагирају мислећи да ће на тај начин смањити број људи који јасно и чврсто “не да светиње!”. Не ради се о политици, овдје се ради о ономе што су наши преци вјековима градили и чували, и оставили нама у аманет. Дакле, свјесни смо да се дешавају историјске ствари, јер литије су заиста историјске слике којима се диви читав свијет, иако то на сваки могући начин желе да умање и спријече.
*Колико познајете младих етно појаца у Црној Гори и региону, за које можете рећи да слиједе исти духовни пут као Ви што сте слиједили од почетка каријере до данас?
Заиста је много лијепо када видите да сте некоме узор поготово млађој популацији. Дјеца препознају оно што је исправно, оно што је у души усађено рођењем, па и прије рођења, и што још увијек није испрљано сасвим. Много има и етно група и етно гласова у последње вријеме, што ме заиста јако радује. Надам се да ће их бити што више. Али свакако савјет је да његују праву исконску нашу музику, без додатака било каквих ефеката западњачке, јер једино тако ћемо остати аутентични и нећемо се изгубити и лутати. Има много народа, много култура, свако своје чува. Ми смо рођени овдје на овом простору и треба да чувамо и стварамо у духу онога што је наше. Само прави и здрави народи то чине, не теже да узму туђе, не гледају у туђе са завишћу јер знају да је сваки народ као јединка, аутентичан са својим врлинама и љубављу Богу мио. Ми хвала Богу имамо чиме да се пред свијетом покажемо вјековима чврсти и стамени, почевши од наших светитеља, светиња, пјесама. То је оно за шта ми треба да се ухватимо.
Разговор водила: Драгана Б. Мијушковић
Извор: Портал Српске новине
.png)
