“Оно што је Мојсије био Јеврејима, то је отац Момо био свим Бокељима и свим православним Србима у Црној Гори”, оцијенио је данас у литургијској бесједи отац Мијајло Бацковић, парох горњогрбаљски.
Заупокојена литургија и помен протојереју-ставрофору Момчилу Кривокапићу, архијерејском протопрезвитеру бококоторском, служени су данас у цркви Покрова Пресвете Богородице на Градском гробљу у Шкаљарима, гдје су 30. априла ове године сахрањени његови земни остаци, након што је дан прије изненада уснуо у Господу у 76. години земаљског живота.
Обраћајући се над породичном гробницом оца Мома, отац Бацковић је подсјетио на вријеме када је Мојсије преко Црвенога мора извео из египатског ропства свој народ, 40 година са њима лутајући по пустињи, слушајући глас Господњи.
„И на крају Господ га доведе и изведе на гору Навав, која у преводу значи Небо, и показа му обећану земљу, али га ту упокоји и он није ушао никада у Јерусалим.
Ових дана након недјеље и ова прича о Мојсију добила је свој смисао у мом срцу. Када сам прије више од 15 година, захваљујући оцу Мому отишао и обишао Свету земљу заједно са њим, највећи утисак на њега, а то сви ми који смо били с њим смо знали, оставила је Синајска пустиња и Гора синајска. И до данас ми није било јасно зашто поред свих толиких светих мјеста, пустиња на њега остави тако јак утисак. А он је свој народ водио, и зато са правом упоређујем Мојсија и њега, кроз духовну пустињу Црне Горе 50 година и Господ га је довео и извео на ову гору на којој ми данас стојимо, на ово Небо, на овај Навав овдје и показао му литије, показао му обећану земљу и слободу, а онда га узео у своје наручје.
Оче Момо, твоја душа је слободу осјетила када си изашао пред лице свога Створитеља којег си вјерно служио, а твоје тијело ево данас хвала Богу почива у слободној Боки, у слободној Црној Гори, за коју си цијели свој живот дао.
Оно што је Мојсије био Јеврејима, то је отац Момо био свим Бокељима и свим православним Србима у Црној Гори.
У вријеме када је он дошао овдје је била пустиња слична оној кроз коју смо пјешачили, разговарајући о томе он и ја, пењући се на гору Синај.
Та духовна пустиња помало је прерастала у ону неопалиму купину код које је Мојсије први пут чуо глас Божји. Та купина дала је свога плода, а тај плод сте ви браћо и сестре, који сте дошли овдје да на овај дан његове годишњице рукоположења са Њим прославимо, он у Царству небеском, а ми у слободи у слободној Боки и слободној Црној Гори.
Оче Момо, хвала ти у име све ове омладине која је овдје дошла и која нас је позвала, захвална твоја омладина. Хвала ти у име свих богослова које си учио како треба бити човјек прије свега. Хвала ти у име свих ових људи, представника братстава православне омладине:Михољског збора, Матице Боке, Српске народне гарде, коју си ти хтио да обновиш. Младе људе који су уз тебе расли и од тебе све научили. Хвала ти у њихово име, а они су најбољи знак да добро дрво само добре плодове може давати, а они су родили плодове са дрвета које си ти засадио у Боки которској.
Хвала ти оче Момо, и нека ти је срећна слобода коју си толико желио, а ми ћемо се трудити да дсотојанствено, онако како си ти то радио 50 година своје службе, чувамо твој завјет, а твој завјет је увијек био љубав и опраштање. И увјек је то била мудрост, али и непоколебљива борба без узмицања, јер си знао да иза твојих ногу, иза твојих леђа смо ми, твоја дјеца и твоја светиња и зато се никада ниси повукао.
Хвала ти за све то оче Момо. И хвала свима вама, младим људима и свим осталим који сте дошли данас. Хвала вам што се сјећате оца Мома. И ево, сви ми му данас обећавамо да никада нећемо устукнути, да никада нећемо направити корак назад, него да ће сваки наш корак бити корак напријед, као што то он увијек радио и да се нећемо уплашити , јер у нашим срцима живи од данас слобода, а тамо гдје је слобода ту је и љубав, а тамо гдје су слобода и љубав ту не може страх да се усели.
И зато неустрашиви наследници оца Мома, омладино дивна Боке Црне Горе, неустрашиви борци за слободу, нека вам је свима срећа слобода. Христос воскресе“, поручио је отац Мијајло Бацковић.
