На први дан Нове године када Црква прославља Светог Василија Великог чије житије Свети ава Јустин почиње речима „Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром и међу свим светима великом угоднику Божијем Василију отаџбина беше Кападокија“ морамо се сетити да је овај велики муж и стуб Цркве Христове из четвртог века за нас данас и диван пример делатне љубави и служења потребитима.
Рођење Светог Василија ВеликогСвети Василије је после свог крштења разделио своје имање сиромашнима. О њима је у духу Јеванђеља увек размишљао и творио. Тако је своју визију Новог града настојао да оствари у предграђу Кесарије Кападокијске. Василијада је била место где су сиромашни, сирочићи и стари могли бесплатно добити храну, бескућници уточиште и склониште, а болесни медицинску помоћ. О томе су бринули монаси и монахиње који су свој монашки живот проводили помажући другима.
Људима који живе у свету у једној од својих беседа Свети Василије конкретно говори како да поштују заповест љубави дељењем са другима:„Хлеб који не дајете је за гладне, одећа која је одложена је за голе, ципеле које труле због не коришћења су за оне који их немају, сребро које сте сахранили у земљу је за потребите“.
Грађење Новог града је сигурно задивљујућа друштвена визија Светог Василија. Задивљујуће је и оно што је у њеној основи, озбиљност и страхопоштовање Светог Василија према Речи Божијој и Јеванђељу. У беседи О милости и о суду он каже да у свету који је заборавио Бога влада неправедност према ближњему и нечовечност према немоћнима. У беседи он упозорава на последице: „О немилостивима је пак, речено: Онај ко затвара уши своје да не би чуо сиромаха неће бити услишен када ме призове (Прич.21,13)… Оне, пак, које узводи ка богопоштовању, Бог учи и уздржавању од злих дела и старању о милости према ближњем, као што поучава пророк Исаија, говорећи у име Божије: Престаните са лукавствима и научите се да чините добро (Ис.1,16-17)“
Свети Василије у овој беседи истиче и поучава да је милосрђе кључно за наш однос према Богу и Божији однос према нама. „Јер, Он говори: Дајите, и даће вам се (Лк.6,38). Кроз такво општење Он им је обећао и општење са самим собом. Јер, милостиви ће стати са десне стране Господа. Њима ће Цар који ће доћи рећи: Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер огладњех и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме; странац бих и примисте ме; Наг бијах и одјенусте ме; болестан бијах и посетисте ме; у тамници бих и дођосте ми…Заиста вам кажем; кад учинисте једном од ове најмање браће, мени учинисте (Мт.25,34-40).
Јер усрдност према светима јесте благочестивост пред Христом. Усрдни слуга сиромаха постаје Христов заједничар, не само када даје нешто велико, већ и кад пружа оно незнатно што има, тј. уколико и само чашом студене воде напоји ученика у име Учитељево (Мт.10,42)… Небески Цар не принуђава, не захтева данак, већ прима усрдне како би дародавци сами добијали, како би они који указују част били почаствовани и како би они који другима допуштају приступ у општење временским добрима били призвани у заједницу вечних добара.“
Велики угодник Божији Свети Василије нам је оставио пример Василијаде и свој благослов и спасоносни савет којим завршава беседу О милости и о суду: „Нека нам речено у свако време буде у сећању и пред душевним очима како не бисмо губили садашње време и како не бисмо, изгубили тренутно, очекивали неко друго време. Јер, у том очекивању и одлагању може да нас предухитри кончина. Нека нам Господ дарује да се покажемо плодни и бодри, те да се сећамо Његових заповести. Нека нам да да смо спремни и да нас ништа не омете у спремању за Његов славни сусрет, у Христу и Богу нашем, са којим Оцу и Духу Светом нека је слава, сила и част сада и увек и у векове векова. Амин“.
