05.01.2021.

Епископ канадски Митрофан у Божићној поруци: Ако не можемо за загрлимо једни друге, загрејмо срца љубављу и молитвом нашом Господу Исусу Христу


Ево нас у току божићњег поста којим треба да се што достојније припремимо за празник Христовог Рођења, када се заиста показало да је с нама Бог, Емануил. Ове године, нећемо, као обично, прославити овај празник радости, или празник домаће цркве, због пандемије вируса ковид 19, која је наишла на цели свет.


            Многи нас питају: Како ћемо ове године прославити божићне и новогодишње Празнике? Одговарамо им: Онако како будемо могли. Односно, онако како нам време и услови буду дозволили. Најпре, прославимо духовно, колико год можемо или нам се допушта, учествујући на Светим богослужењима, а посебно на Светој Литургији, и причешћујући се Светим Тајнама.

          Није ово једини пут кад се Црква нашла у невољи. Ко зна колико су пута хришћани првих векова морали тајно да прослављају по катакомбама, скривајући се од римских царева и гонитеља. Или, како су наши преци прослављали ове празнике за време вишевековног отоманског ропства? И каквих је све болести било, то само Бог зна. Морали су се борити и против њих. Ево како о најезди куге пише Св. Дионисије Александријски: «Многи од наше браће, из превелике љубави, не марећи за свој живот, брину се један за другога, посећују болеснике, дворе их непрестано, лече их ради Христа; они су добровољно умрли  заједно са њима, узимајући на себе њихова страдања, испирајући им ране предано. Многи од оних који су се тако трудили око болних и повратили им здравље, сами су умрли…И ова врста смрти из побожности и чврсте вере ни по чему није нижа од мучеништва. Они су рукама својим узимали тела светих и држали их на коленима, затварали им очи и уста, носили их на леђима као децу, намештали их, служили им, измивали их и облачили».

            Упоредимо то време са овим нашим временом. Ништа се не разликује. Зар и данас нема таквих дивних примера лекара и медицинског особља по болницама, старачким домовима и манастирима, који су положили и полажу своје животе да би друге спасли, не гледајући које су вере, нације, расе или сталежа? Они заиста потврђују Христове речи: «Од ове љубави нико нема веће, до ко живот свој положи за пријатеље своје» (Јн. 15, 12). Нема већег дара Христу од тога дара! Нема веће врлине од љубави (I Кор. 13, 1-3). Наша вера треба да кроз љубав дела (Гал. 5, 6). Јер вера без дела је мртва (Јак. 2, 26).

            Ова зараза однела нам је нашег првојерарха, тихог и смиреног, блажене успомене Патријарха Иринеја, веома угледног и трудољубивог блажене успомене Митрополита Амфилохија, и блаженог помена врлог Владику Милутина, више свештеника и много верника. Вечан им помен и Бог да им душу прости! 

            Драга браћо и сестре,

            Чувајмо себе и чувајмо наше ближње. Јер чувајући себе чувамо и њих, не излажући их опасности. А и они, чувајући себе, чуваће нас. Ако не можемо да запалимо бадњак, запалимо нашу веру према Христу у срцима нашим. Ако не можемо за загрлимо једни друге, загрејмо срца љубављу и молитвом нашом Господу Исусу Христу, за све оне који пате и страдају. Тако дочекајмо Његово Рођење. Ако не можемо да прославимо славу по нашем српском обичају, помолимо се искрено своме заступнику са надом да већ следеће године буде она лепша и свечанија.  

            Желећи Вам много физичког и духовног здравља, ради победе над свим овим невољама, пред ове светле божићне и новогодишње празнике, од срца Вас поздрављамо радосним речима:


МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!


СРЕЋНА И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА 2021!

            Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом,

            ЕПИСКОП КАНАДСКИ МИТРОФАН


Извор: Епархија канадска