Само што су се у многим храмовима огласила звона која позивају на Божићну литургију, Господ је у своје наручје призвао др. Соњу ( Софију) Ракочевић на дан рођења Богомладенца Христа, у четвртак 7. јануара. Познавали смо је и препознавали по њеној несебичној љубави и пожртвованости којом је обиљежила овоземаљски живот. Посвећена и дивна мајка, кћерка, супруга, човјек, Српкиња, љекар и хуманиста, борила се непрестано дајући цијелу себе. Увијек у првим редовима, на свим фронтовима на којима стоје храбри Христови војници стајале и ја Соња. Борила се посебно храбро и пожртвовано за животе многих заражених од пошасти коронавируса. Није штедјела свој живот како би спасила животе ближњих. Управо по ријечима Господњим: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“, Соња је свједочила своју љубав према Богу и свом роду.
Отиске њене љубави памте многа мјеста на Косову и Метохији, а и шире. Раме уз раме са супругом Живојином, уградила је љубав у физичку и духовну обнову многих косовскометохијских мјеста, па тако и манастира Светих Архангела у Призрену. О томе нам је свједочио Игуман ове Свете обитељи Архимандрит Михаило.
,,Све оно што се у Софијином животу дешавало немогуће је описати за кратко вријеме јер је она била страдалник и мученик косовскометохијски заједно са својом породицом, својим народом и својим пацијентима“- каже отац Михаило.
Игуманија манастира Светог Димитрија у Сушици, у коме почива блаженог спомена Соња, каже да смо изгубили благородну, косовску душу, великог љекара и пријатеља. Мати Ирина, која је познавала Соњу још из студентских дана у Приштини, вјерује да Соњина ревност да помогне другоме ће остати заувијек запамћена.
,,Преко орзанизације Светог Јована Милостивог Соња је помагала свим нашим невољницима на Косову и Метохији“- каже мати Ирина.
Потресним писмом се од своје пријатељице и косметског састрадалника опростила сестра Оливера Радић, новинар и професор из Ораховца.
,,И кад си била забринута ти ниси престајала да волиш, знам… Памтићу, твоје руке како греју руке мати Теодоре за Видовдан прошле године у Грачаници, и твоје нежне речи док разговараш са њом. И памтићу како грлиш нашу Митру, и како се радујемо у грачаничкој трпезарији док певаш,, Море изгрејала нане, сјајна месечина”… А певале смо заједно у порти Светих Архангела, у нашем сабиралишту, у нашем уточишту у овим тешким годинама рата, изолације, отуђења, бриге, болести, неизвесности… Славе манастирске, припреме, гости, венчања, крштења и ми и Бистрица и молитва…Сабрани са разних страна у нашу малу заједницу заволели смо једни друге… И наши сусрети у Зочишту где си волела да дођеш да се помолиш за твоју децу и за децу коју си лечила, спашавала од разних болести…Пуна, препуна љубави… И нећу никад заборавити твоје пружене руке за загрљај, да прихватиш и моје дете као своје, и пружиш му уточиште кад је то било најпотребније”- пише Оливера.
Многи Горанци вољели су Соњу. Памте је као великог пријатеља и хуманисту.
,,Поред стручности лијечила нас је својом добротом и племенитошћу“- казао нам је Зећир Зурапи просветни радник са Горе.
Sahrana Sonje RakocevicПодсјетимо, докторка Соња Ракочевић, педијатар Клиничко-болничког центра Приштина у Грачаници сахрањена је у порти храма Светог Димитрија у Сушици 9. јануара 2021. г. на празник Светог Стефана.
Упокојила се 7. јануара од последица ковида-19 у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ у Београду у четрдесет седмој години живота.
Свету заупокојену литургију и опијело служио је његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије, уз саслужење архимандрота Михаила игумана манастира Светих Архангела у Призрену и пароха цркве Покрова Пресвете Богородице у Бабином Мосту оца Александра Нашпалића.
„Сви смо сведоци њене несебичне љубави. Као мајка и као супруга, али и као сестра у Христу ту љубав је показивала. Није мислила о себи и свом здрављу, колико је мислила о здрављу дјеце за коју је била задужена да брине. Исто тако је бринула и о добру и здрављу својих ближњих, поништавајући тако себе. Том жртвом и љубављу она је нашла себе, не у овом земаљском временом животу, колико у вечном“, казао је у бесједи над Соњиним одром преосвећени владика Теодосије.
Владика је подсјетио да је др Соња Ракочевић често с породицом боравила у Манастиру Светог Димитрија у Сушици, те да је говорила „ово мјесто је прави рај“:
„Не слутећи да ће управо ово мјесто и ова косовско-метохијска освештана земља овог манастира примити њено тијело, да ће ова земља бити мајка телу њеном, а да ће Господ узети њену душу у вјечна небеска насеља, тамо гдје обитавају праведници и они који су служили Богу“, истакао је владика у својој беседи.
,,Моја Соња и ја смо сањали слободно Косово. Сада је она отишла у вјечну слободу“- казао је у потресном говору којим се опростио од своје супруге Живојин Ракочевић, књижевник и новинар, један од најзначајнијих српских интелектуалаца на Косову и Метохији и чувар памћења живота и страдања Срба јужно од Ибра. Подсјетио је да су се упознали током студентских протеста у Приштини крајем 90-их. Говорио је о њиховом вјенчању у приштинској цркви Светог Николе, првог у овом храму након ратних сукоба, али и других успомена из њиховог заједничког живота и борбе за слободу.
„Наш живот је био по свему необичан. Упознали смо се на студентским демонстрацијама у Приштини. И Приштина је постала срце нашег урбаног живота. Вјенчали смо се пред војним оклопним возилима у цркви Светог Николе у Приштини. То је било прво венчање Срба после рата“, присјетио се Ракочевић на сахрани супруге.
„Марширала, марширала краља Петра гарда”, пјевале су, у хладно јутро, пјесникиња Даринка Јеврић и професор Митра Рељић, окружене британским војницима Кфора што су их пратили до Цркве Светог Николе. Наталија Тишма, која је живела на неколико десетина метара одавде, стрчала је и редом љубила седморо сватова и руске војнике који су Соњу и њеног супруга Живојина довезли старим џиповима на вјенчање у цркву Светог Николе. О томе је остао писани траг у књизи проф др Митре Рељић:
„Соња и ја смо сањали слободно Косово. Соња својим трпљењем како само косовски Срби знају да трпе. И својим чекањем како једино косовски Срби умеју да чекају. Био сам сигуран да ћемо нас двоје дочекати слободу, а сада схватам да је она отишла у вјечну слободу, а да ћу се ја још потуцати по овој земаљској слободи и да ће се моји Симонида, мој Димитрије и моји браћа и кумови борити за ту трунку достојанства и људске слободе“, говорио је Живојин Ракочевић.
„Са Соњом су данас хиљаде дјеце, ја знам, јер је била мајка тој дјеци. Много ме Горанаца звало. Толико желим да им се захвалим. Призренаца, људи са Штрпца… Она није своје пацијенте остављала у болници. Соња, заједно са мати Ирином, др Звонком Сташевићем, др Драганом Перићем…никада, ниједног тренутка, није оставила свој народ“, казао је Живојин присјетивши се како је на студијама медицине почело пријатељство др Соње Ракочевић са мати Ирином, монахињом и докторком у чијем ће сестринству почивати Соњино тијело до данас Васкрсења мртвих.
Захваливши се мати Ирини казао је: „ Она је била дио твог сестринства, организације Светог Јована Милостивог. Мојој Соњи кажем да ме је Бог наградио великим даром и ја сам му захвалан. И Бог ми је на Божић рекао да ми тај дар поклања за вјечност“.
„Епска сам природа и тврд. Говорићу нешто што је вољела“, рекао је Живојин Ракочевић:
Ти си мој живот видела изблиза.
Примисао, покрет, реч што нисам рекао.
Видела мој грч и кад стојиш иза.
Слутила моју болест надалеко.
Ти си у мом оку док још гасне
видела прва новог смеха клицу
и кад се вратим дому уре касне
знала сву причу само по мом лицу.
HramОд Соње су се опростили колеге и пријатељи на комеморативном скупу. Скуп, којем су присуствовали и чланови породице докторке Ракочевић, почео је минутом ћутања.
,,Била је изузетан љекар и колега. Увек доступна и конкретна, прва када је најтеже. Здравство је изгубило одличног лекара, породица свој стуб, а сви ми великог и доброг човека, пријатеља, борца и хуманисту“, речено је на скупу.
Пријатељ и колега из љекарске организације Светог Јована Милостивог, др Звонимир Сташевић, казао је да више нема прве међу једнакима.
“Драга Соња, ми, твоје колеге из организације “Свети Јован Милостиви”, Дома здравља Грачаница, КБЦ Приштина, италијанске клинике “Сан Донато”, поликлинике ,,Бел Медик”, ми, твоји пријатељи, се опраштамо поносни на тебе и молимо да Бог милостиви подари мир и спокој твојој чистој и праведној души.
Хвала Соња, за све савете, за осмехе, за топле речи у име све оне дечице које си лечила упорно и трајно, у име брижних родитеља којима си можда била једина нада и спас. Хвала у име свих старих и немоћних које ниси заборавила и када други јесу, хвала што тамо негде неутешној мајци милујеш ране погинулог сина. Твоја велика жртва нека буде утеха твојој породици која ће знати да свако твоје добро није узалуд. И опрости нам, опрости нам што нисмо умели да те сачувамо за неко боље време. Нека те сада анђели чувају”, казао је др Сташевић опраштајући се на комеморативном скупу у Дому културе “Грачаница“.
Др Соња Ракочевић (47) упокојила након једномјесечне борбе са коронавирусом. Лечење је започела у ковид болници у Лапљем Селу, да би је након погоршаног здравственог стања овдашњи лекари упутили у КБЦ Косовска Митровица, а потом и у Београд.
Рођена је у Косовској Каменици 31. јула 1973. године, гдје је завршила основну школу. Средњу Медицинску је похађала у Лесковцу, а Медицински факлутет у Приштини.
Докторка Соња је иза себе оставила сина Димитрија и ћерку Симониду, али и бројну дјецу коју је лијечила на централном Косову.
С организацијом Светог Јована Милостивог обилазила је и лијечила старе и болесне у изолованим срединама на Косову. Као сарадница италијанске организације „Пријатељи Дечана“ путем које је слала малишане из српских средина на лијечење у Италију.
Напаћена Косовска земља остала је без још једног хероја. Небеска Србија добила је звијезду да сија и штити њено вољено Косово и Метохију. Жртва је основа свијета и љубави. Соња се дјеци Косова принијела на жртву. Да се и ми трудимо да је не жалостимо својом тугом јер она је свој Косовски завјет испунила.
Вјечан спомен и Царство небеско Соњи.
Догодине на слободном, васкрслом Косову.
Извор: Радио Светигора
