Сјетимо ли се наших предака који су вијекове провели у тами ропских ноћи, тек тада ћемо знати шта Република Српска истински значи онима који је воле. Значи им слободу, мир, достојанство, спокој…
Само они који памте своју прошлост могу имати будућност, јер знају од чега су кренули и гдје иду. Ми, Срби, знамо да смо свој слободарски дух, наслијеђен о предака, уткали у жељу за слободом, а име те слободе данас је Република Српска. Српска је у свом имену сачувала оне који су јој даровали живот, младост, огњишта… Зато, памтећи Српску морамо памтити оне који су је створили, не дајући времену да њихова свијетла имена прекрије заборав.
Како будемо памтили њих, тако нека и ми будемо запамћени. Свака године радост је другачија, али је повод исти – рођендан Републике Српске, њена Крсна Слава и њено постојање! Зато је свако од нас понаособ, својим радом, залагањем и поштењем, свакодневно треба чинити бољом, јер је она створена и за оне који другачије мисле и који се другачије зову.
Да је Република Српска створена да би једном нестала, не би за њу гинули најбољи! Зато ће Српска трајати све док је оних који је поштују, а таквих ће бити чак и онда када у вјечност преселе сви они који су је стварали и били свједоци њеног раста и трајања. Док волимо и чувамо Српску, дотле ће бити и нас у овој земљи коју је натопила крв наших предака.
У њихово и у име оних који ће тек доћи, учинимо је бољом, богатијом, снажнијом и праведнијом, да би нам вјечно трајала, да би у њој слободно и са радошћу живјели потомци оних истих чији смо слободарски сан већ одсањали. Српска никада није била пријетња никоме и ничему, и нико не треба да страхује што она постоји.
Зато је не може уништити мржња других, већ је само могу ослабити наше унутрашње подјеле. Када год имамо различита мишљења по многим питањима, никада, ни на трен, њу не доводимо у питање, јер док имамо Српску имамо гдје и живјети и стварати, рађати се и умирати.
Чувајмо Српску да бисмо сачували себе!
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
