У цркви Рођења Пресвете Богородице, у Цетињском манастиру, одслужен је помен блаженопочившем умировљеном епископу захумско-херцеговачком и приморском Атанасију. Чинодејствовало је цетињско свештенство и свештеномонаштво, уз молитвено учешће и појање ђака Богословије Светог Петра Цетињског.
Ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић рекао је да је Владика Атанасије био пастир Цркве, професор већине данашњих свештеника и епископа наше помјесне Српске Православне Цркве.
“Он је човјек који је преузео на себе многоструку службу пастирског служења Цркви и поучавања, и свештенства и народа Царству Божијем. Један је од најусрднијих дјелатника обнове живота, враћања народа Цркви и Цркве народу у протеклих неколико деценија. И тај ће његов труд сигурно ући у историју наше помјесне Цркве, као труд онога човјека који, кад је велики пожар или поплава можда није гледао да све буде речено и урађено по баш неким прописима него је гледао да се то уради. Знао је и да викне и да изгледа да се додатна гужва прави тим његовим наступом, али, уствари, све је то било, усрдно, из жеље да се моментално ствари поправе”, рекао је ректор цетињске Богословије.
Додао је да је блаженоуснули Владика Атанасије више имао лик библијског пророка који виче да би га чули.
“Није викао да би правио пометњу или да би се неко повриједио, него је битно то што је , библијским језиком казано, гнусоба опустошења коју је Црква затекла, обновљена Црква затекла деведесетих година захтијевала је ту вику, попут оног библијског лава који риче у пустињи – да се људи припреме за долазак Господњи”, рекао је он.
Казао је да ћемо, кад прође вријеме, Епископа Атанасија највише памтити по његовом списатељском раду.
“По томе колико нам је приближио дух Библије и светоотачкога дјела преводећи многе те текстове на српски језик и приближавајући српском народу аутентични дух стваралаштва светих људи. Заиста, прије и послије њега можемо да разликујемо живот, што се тиче тог његовог теолошког дјела, живот Српске Православне Цркве”, казао је отац Гојко.
Нагласио је да у Цетињском манастиру не треба, свакако, заборавити његов сатруднички рад заједно са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем.
“Заиста је Божји дар био тај њихов двојац, који, опет, наликује многим другим, да тако кажемо братским двојцима. Нека њима двојици буде вјечан спомен, на спасење читавог нашег народа”, рекао је отац Гојко Перовић.
