Размисли како је то , да у дубокој ноћи, када сви људи, звер и стока, почивају и када је најдубља тишина, ти устајеш и смело са Господом свих нас, разговараш? Сладак је сан, али ништа од молитве није слађе. Ако насамо са Њим разговараш, много можеш тиме учинити, јер те нико у томе не спречава и од молитве одваја, а имаш довољно времена да затражиш оно што желиш. Но ти се протежеш на мекој постељи лежећи и лењиш се да устанеш, а нећеш да помислиш на мученике, о којима говоримо данас*, а који су на гвозденој решетки лежали и нису имали постељу, већ угљевље испод себе прострто.
Свети Јован Златоусти
(*ово је извод из беседе на Недељу свих Светих, која је у четвртом веку била посвећена првенствено мученицима, јер је њих највише било као незнаних светитеља у чему је и био смисао прослављања свих Светих)
