У Недељу Десету по Педесетници, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву уз саслуживање братства овога храма. Владики су током служења Литургије прислуживали ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Бојан Милошевић и господин Саша Поповић. Појали су појци певнице при Храму Светог Саве, господа Иван Трајковић и Филип Зеленовић.
Црква је предвидела да се ове Недеље по Духовима чита јеванђелска прича о оцу чији је син био бесомучан и месечар. Тај отац је, у својој љутој муци, пао пред ноге Господње и затражио помоћ јер је сатана страшно мучио његовог сина, „много пута га је бацао у ватру и много пута у воду како би га погубио“. О томе је данас говорио наш Владика – о потреби да своје поуздање и своје поверење усмеримо према Господу који ће нас чувати и који ће нам помагати и водити нас кроз овај живот.
Владика нас је подсетио и на оне тешке речи Господње из ове приче, које су упућене и оцу овога несрећног младића, али и Његовим најближим ученицима: „О, роде неверни и прељуботворни, докле ћу бити са вама? Докле ћу вас трпети?“ Јер чак ни апостоли нису могли исцелити овога дечака. Ове прекорне речи благога Господа нам показују колико смо слаби и маловерни. Ми стално заборављамо шта све Господ чини бринући се о нама, и колико год Он пројављивао Своју бригу и Своју силу, нама опет недостаје поверења у Њега.
Потом је Владика беседио о речима Светог апостола Павла које су прочитане пред читањем Светог Јеванђеља: „Постадосмо сметлиште света.“ Указао нам је да се те речи односе, између осталог, и на све нас хришћане, јер се пред нама стално налази прекор овога света. Свет нас кори, чак нам се и подсмева, када види да ми своје животе устројавамо према Царству Божијем које је невидљиво. За њих је то што је Царство Божије невидљиво довољно да сматрају смешним веру у Њега, али ми знамо да је то Царство једино потребно и да Њиме треба живети у овоме свету јер је оно вечно, и самим тим, истински и једино значајно. А живети усмерен ка Царству значи сведочити љубав, мир, радост и правду. Све остало ако стекнемо, па и читав свет, заправо ништа нисмо стекли. Ми хришћани не жудимо за лепим речима о нама, за похвалама, за славом и богатством већ, за истинским животом који је заправо живот у Царству Свете Тројице.
Након Свете Литургије, наше братство је имало посебни благослов јер је недавно рођена кћер ђакона Стефана Симића – Ирина – била крштена од стране Владике Јустина. На многаја љета и Царство Божије!
Извор: Епархија жичка
