Беседа Његовог Преосвештенства Епископа хумског г. Јована, викара Епископа диселдорфског и немачког г. Григорија, иговорена у недељу 24. по Педесетници у Диселдорфу.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, у овом периоду године ми се полако приближавамо Светом Рождеству Господњем. Чули смо данас како нас апостол Павле опомиње, подучава и храбри да више нисмо странци, него да смо домаћи Божији, да нисмо они који су удаљени од Бога, него је Бог благоизволео да постане један од нас. Увек је на иконостасу са десне стране изображен Господ Исус Христос а са леве стране Његова Пречиста Мајка, која је Њега, као и свака друга мајка која држи своје дете, држала у наручју, гајила, дојила. Из тога видимо како је Бог одлучио да, иако је Син Божији и у вечности пребива са Оцем и Духом Светим, постане један од нас, да постане мало дете, да се роди скромно у пећини, како би постао свима нама близак и како би проживео у свом животу животе свих људи и како би живећи и проповедајући на земљи све људе охрабривао, исцељвао и на тај начин, делом и речима, проповедао будуће Царство Божије које долази, а ради којег смо се и ми данас сабрали. Будуће Царство Божије јесте Царство Господа Исуса Христа у ком ће бити превазиђене све потешкоће и сви недостаци и све оно што било кога од нас мучи, тишти и што не дâ да се пуноћа људскости у радости развије и напредује.
Један од обичаја који је постојао у јеврејском народу јесте да се жена сматра нечистом у одређене дане. Из данашњег Јеванђеља видимо како се жена, која је боловала дуго година од течења крви, дотакла Христа и исцелила се. Христос је није презрео због тога што Га се она у таквом стању дотакла. Из овог примера можемо да видимо да Господ Исус Христос није сматрао ту жену нечистом као што су сматрали њихови савременици него ју је исцелио и све нас поучио да су сви људи, све жене у свако доба добродошле да приђу Христу, да уђу у цркву, да дођу на место на ком се у име Господње сабирамо. Исус Христос, драга браћо и сестре, у овој причи није само исцелио болесну жену него и подигао из мртвих Јаирову ћерку. Иако живимо на земљи коју су библијски писци назвали Долином плача, ми имамо наду да ће Господ све наше муке, патње, болести које на крају резултирају смрћу бити превазиђене Христовим Другим и славним Доласком и Васкрсењем свих и свега из мртвих. Зато сам данас благодаран Богу што смо се у великом броју сабрали да се причестимо пречистим и животворним Тајнама Господњим, да испунимо Његову заповест да једемо од једног хлеба и пијемо из једне чаше док Он поново не дође.
Важно ја напоменути да је постало уобичајено да се људи редовније причешћују током вишедневних постова. Не треба да изгубимо из вида да ми треба свагда да се сабирамо као Народ Божији, заједница, без обзира на то да ли је пост или не. Не би требало, драга браћо и сестре, да се као појединци причешћујемо неколико пута током године, него би требало да Свету Евхаристију сви заједно славимо као и остала славља у нашем животу. Ми не одлазимо на неку свечаност или славље само зато што ми то желимо него и зато што смо на то славље позвани. На ово славље, на ову гозбу коју приређује сам Господ Исус Христос позвани смо свагда, када год се служи Света Литургија да се причестимо сви као Народ Божији.
Нека би Господ дао да се наша навика причешћивања и сабирања устали и да сви растемо као Црква и као Народ Божији, да се према речима Светога апостола Павла изграђујемо сви у један храм Тела Христовог како бисмо међусобном љубављу једних према другима познавали истину Божанског откривења и узрастали у тајни Христовог Васкрсења свагда и у векове амин.
