На празник Свете великомученице Катарине, 7. децембра, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Иларион, служио је празнично богослужење у московском подворју Православне Цркве у Америци – Цркви Свете Катарине на Вспољу.
На Божанственој литургији архипастиру су саслуживали епископ моравички Антоније, представник Патријарха српског при Патријарху московском и целе Русије, архимандрит Серафим (Шемјатовски), представник Православне Цркве Чешких земаља и Словачке при Патријарху московском и целе Русије, протојереј Данил Андрејук, настојатељ Цркве Свете Катарине, представник Православне Цркве у Америци при Московском Патријаршијском престолу, протојереј Кахабер Гоготишвили, клирик Грузијске Православне Цркве, протојереј Алексеј Чубаков, благочини Првог казанског округа, директор православне гимназије Св. Гурија Казанског, као и свештенство цркве.
Богослужење је вршено на црквенословенском и енглеском језику.
Служби су присуствовали изванредни и опуномоћени амбасадор САД у Русији Џон Џ. Саливан и изванредни и опуномоћени амбасадор Канаде у Русији Алисон Леклер.
На Литургији су узнете и молитве поводом претње ширења заразе корона вирусом, а затим је митрополит Иларион изговорио молитву против ширења заразних болести.
На крају богослужења митрополиту Илариону се поздравним речима обратио настојатељ Подворја протојереј Данил Андрејук. Заблагодаривши архипастирима и свештенству на молитвама, отац Данил је прочитао речи захвалности Његовог Блаженства митрополита све Америке и Канаде Тихона.
„Владико, молим Вас да пренесете нашу захвалност Најсветијем Патријарху московском и целе Русије Кирилу. Захваљујемо се на љубави и бризи о нашем храму, нашем представнику при Његовом престолу“, рекао је свештеник.
У име свештенства и парохијана храма Свете Катарине, протојереј Данил Андрејук уручио је митрополиту Илариону панагију.
У свом архипастирском говору, председавајући Одељења за спољне црквене послове митрополит волоколамски Иларион је рекао:
„Ваше Преосвештенство, драги владико Антоније, Ваше Високопреподобије, драги оче Даниле, настојатељу ове цркве и представниче Православне Цркве у Америци при московском Патријаршијском престолу, Ваше Екселенције, поштовани амбасадоре Сједињених Америчких Држава и поштовани амбасадоре Канаде, драги оци, драга браћо и сестре, желео бих свима да пренесем благослов Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила. Његова Светост познаје и воли ову цркву, брине се о развоју и јачању веза између Руске Православне Цркве и њене, некада ћерке, а сада вољене сестре – Православне Цркве у Америци. Његова Светост преноси на све вас своју љубав, свој благослов и жеље за здравље, спасење и сву срећу.“
Недавно сам се вратио са путовања по Сједињеним Америчким Државама, током којег сам имао прилику и да се сретнем са Његовим Блаженством митрополитом Тихоном, архиепископом вашингтонским, митрополитом све Америке и Канаде – Предстојатељом Православне Цркве у Америци, као и да посетим Богословију Светог Владимира, манастир Светог Тихона у Пенсилванији и Богословију Светог Тихона која се тамо налази. Носим светле и радосне утиске од разговора са архијерејима, свештенством, студентима, црквеним народом. Као и увек када сам долазио у Америку и разговарао са представницима Православне Цркве у Америци, осетио сам блискост упркос географским и језичким разликама које постоје.
„Не заборавимо да су Русија и Америка суседне земље. Деле нас само четири километра мореуза, који је једна храбра жена на крају совјетске епохе препливала (није да вам саветујем да то урадите, него вас просто подсећам да је мала граница међу нашим земљама).
Историја Православне Цркве у Америци почиње од мисионара Руске Православне Цркве који су стигли на Аљаску и дуги низ деценија школовали локално становништво. Руски мисионари су подизали цркве, путовали по неприступачним селима и причешћивали људе Светим Христовим Тајнама, исповедали, венчавали оне који су склапали брак и сахрањивали мртве. И, што је такође битно, бринули су и о здрављу људи. Када је наступила епидемија малих богиња наши мисионари, свештенослужитељи, поред евхаристијских дарова – Тела и Крви Христове понели су са собом вакцину и шприцеве и вакцинисали локално становништво како би се савладала епидемија.
Још увек има много трагова руског православног присуства на америчком континенту. Ко је од вас био на Аљасци, зна да многе цркве које су подигли руски мисионари тамо стоје и данас, нека села носе руска имена. Баш као у Калифорнији где постоји Руска река – Russian river, Форт Рос, који су изградили наши индустријалци и где се још осећају трагови присуства Руске Православне Цркве. Након тога Православље се проширило по целом америчком континенту и дошло до Канаде. А већ у XX веку појавиле су се нове за Америку црквене јурисдикције Цариградске, Антиохијске и других Помесних Цркава.
Данас, упркос тешкоћама које постоје на политичком нивоу између држава које су настале између Православних Помесних Цркава, ми и даље осећамо наше јединство, јер оно постоји и преко географских граница и црквених подела које се с времена на време јављају.
Верујемо да ће се поделе превазићи. Молимо се за уједињење светих Цркава Божијих, за мир целог света, да сви народи живе у миру и слози.
Данас на посебан начин поштујемо Свету великомученицу Катарину као небеску заштитницу овог светог храма, као небеску заштитницу многих жена које носе име ове светитељке. Поштујемо је као небеску заштитницу манастира који се налази на гори Синај и има историјски значај за читаву Православну Цркву, као нашу небеску заштитницу и заступницу. Молимо се Светој Катарини да, као што је задивила грчке философе својом мудрошћу, као што је задивила прогонитеље Цркве својом храброшћу, да и у наше дане Црква покаже људима мудрост, великодушност, љубав, како би и нове генерације хришћана приступиле Цркви Христовој, да се православна вера развија и јача – и овде, и у Русији, и у Америци, и у Канади, и у другим земљама.
Пожелео бих Вам, драги оче Даниле, да се под Вашим руководством развија и јача Подворје Православне Цркве у Америци, да се заврше рестаураторски радови, да се нови и нови парохијани придружују овој мени драгој заједници где сам служио као свештеник шест година и добро се сећам дивних времена када се заједница тек оснивала.
Нека Господ благослови Ваш рад и сачува нас све на многа и блага љета. Срећан празник!“
Извор: Мospat.ru
