Беседа Његовог Преосвештенства Епископа диселдорфског и немачког г. Григорија, изговорена на празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 2021. године.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас славимо један чудесан, важан и диван догађај. Славимо га као Црква, као народ хришћански, народ библијски, као народ који вјерује у све оно што се догодило ради нас и нашега спасења. Догађај кога се данас сјећамо и који славимо јесте почетак свега онога што је било врхунац у домостроју спасења свијета и човјека. Данас славимо улазак Пресвете Богородице у храм, славимо њено посвећење Богу. Као што знате, њени родитељи дуго нису имали дјеце али су се силно и приљежно молили Богу да им подари пород. Када су добили дијете, одлучили су да је посвете Богу, те су је као малу дјевојчицу одвели у храм да служи. У храму је вријеме проводила слушајући ријечи Писма и молитве све док није постала дјевојка, која је по закону Јевреја треба да се уда. Драга браћо и сестре, она се није посветила Богу само као Марија дјевојка, тачније само у своје име, нити само у име својих родитеља, показаће се да се она посветила Богу у име свих нас. Час који ће свима нама то разоткрити јесте јављање архангела Гаврила који каже Марији:,, Радуј се багодатна, Господ је с тобом…“ уз саопштење да ће родити Сина Емануила, што значи – Са нама је Бог. Марија је одговрила: ,,Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој“. За тај догађај, дијева Марија се почела спремати од догађаја кога се данас сјећамо и који данас славимо, од Ваведења до Благовијести. Спремила се добро, спремила се најбоље што може један човјек. Из њене утробе дошао је Онај Који је Шири од небеса, Онај Који је Несмјестиви, смјестио се у подножје њенога срца. Браћо и сестре, ово је велика тајна љубави Божије, тајна која открива колико човјек може да буде велики и на колико велику службу је човјек позван – да у њему обитава Бог. Научимо се од Пресвете Богородице који је и какав је то пут којим треба да пођемо да би у нама обитавао Бог. Треба, као она, да уђемо у храм, да би у нас ушао Бог. Наше тијело, срце, душа, воља треба да се посвете Богу као што се она посветила. Онда, долази Бог, као што је дошао у њену утробу и срце, тако долази и у нас. Иако ми нисмо као она пречисти и чисти, иако ми нисмо као она дјевствени и уредни, иако ми нисмо као она смирени и послушни. Уколико само мало себе посветимо Богу и Бог ће себе дати нама. То је неизрецива тајна љубави Божије, браћо и сестре. Бог је тако заволио човјека да је и Свога Сина Јединороднога дао да страда и умре ради нас и нашега спасења, и васкрсао Га да би свако од нас васкрсао. У свему томе неизмјеран удио има Пресвета, Преблагословена Мајка Божија. Када се свему томе научимо, драга браћо и сестре, онда ће нам смисленије бити да идемо у храм, да бисмо ми постали храм Божији. Улазимо у храм тражећи Бога и онда постајемо храм јер и Бог тражи, тачније чека нас. Зато се причешћујемо Богом у храму, предајемо се молитви, посвећујући све уставе нашега бића, све сила наше тјелесне и духовне, све посвећујемо Богу да бисмо могли да примимо Бога. Када примимо Бога, браћо и сестре, онда више нисмо смртни људи који се само крећу од колијевке до гроба, него постајемо људи који живе са Богом и у Богу вијечно. Томе нас учи Мајка Божија. Да ли су њени родитељи имали вјеру – јесу, а да ли су могли знати да ћемо је ми данас славити – нису, они су знали само једно а то је да желе своју кћер посветити Богу. Ону су је посветили, она је прихватила и Бог ју је просветио и зато ће се славити у вијекове вијекова. И ми имамо шансу, поред свих наших гријеха и нечистота, тјелесних и духовних, да се посветимо, очистимо, осветимо и живимо вјечно са Господом. Амин, Боже дај!
