Најновија реакција Епархије рашко-призренске на провокативне изјаве г. Албина Куртија
Епархија рашко-призренска изражава отворено згражавање и протест поводом најновије изјаве г. Албина Куртија (17. фебруара), у којој поново отворено подрива одлуку Уставног суда Косова у вези 24 хектара манастирске земље која је призната као власништво манастира Високи Дечани од стране Уставног суда Косова. Упорно кршење владавине права и супротстављање одлуци Уставног суда у вези случаја Високи Дечани, која је донесена након 15 година детаљних судских расправа уз пуни међународни мониторинг и коначно решена 2016. године, више приличи аутократијама, него друштву које се декларативно позива на владавину права и демократију. Политичка реторика којом се ствара етнички и верски антагонизам, још више продубљује јаз између институција косовских Албанаца и српског народа, посебно Српске Православне Цркве, и показује да се овај простор уместо у правцу демократије и мирног саживота свих заједница креће у правцу правног безакоња и стварања етнички чисте албанске територије на којој се сви трагови српске историје, имовине и свега што је везано за српски народ настоје брутално избрисати и поред свих законских одредби и међународних гаранција.
Будући да су одлуку Уставног суда више пута подржали представници ЕУ, ОЕБС-а, УМИК-а, као и амбасадори водећих западних земаља Квинте (САД, Немачке, Француске, Велике Британије и Италије) Епархија рашко-призренска очекује да се ова одлука изврши након 6 година отворене и ничим правно санкционисане опструкције и притисака на манастир Виоски Дечани, и манастирска земља коју манастир континуирано користи упише у катастар. Вансудско коментарисање пресуде која је у статусу res judicata тј. пуноправне и коначно пресуђене одлуке је политички неодговорно и опасно јер црта мету на манастиру Високи Дечани, наше монаштво и УНЕСКО културну баштину и ствара простор за насиље коме је манастир већ био и раније изложен и због чега је под заштитом КФОР-а. Зато о овом питању нема и не може бити дијалога по свим принципима функционисања правног друштва и демократије. Коришћење овог случлаја манастирске земље за унутрашњо-политичке циљеве и популизам је апсолутно неприхватљиво и компромитује само друштво на Косову и институције.
Оно што се нама поручује по ко зна који пут из Приштине, јесте да за Српску Православну Цркву не може да постоји право и не може да постоји пресуда која сме да се спроведе јер су тако одредили локални моћници. Овакав однос заснован на ароганцији и одсуству базичног поштовања права и слобода свих грађана једнако, јасно показујуе какав би положај Српске Православне Цркве која овде постоји вековима био у систему у ком бисмо на било који начин зависили од истих ових институција.
Епархија рашко-призренска остаје отворена за нормалну комуникацију са локалним институцијама, у оквирима наших правних и црквених надлежности, што је и показала годинама до сада, али не можемо да дозволимо да се правно насиље и уцене отвореним неспровођењем правоснажних судских одлука, користе као средство у негирању права која су свуда у демократском свету неприкосновена. Зато је ово саопштење пре свега и апел међународној заједници да утиче да се овакво понашање без преседана прекине.
