”Једино кроз праштање и љубав можемо да схватимо који је смисао живота, без тога се губи поредак природе и мир у свету. Молитве које узносимо сигурно ће нам помоћи, помоћи ће да се људи уразуме и да светом завлада мир. Свако од нас треба да гаји братску љубав, јер брат на брата никад ударити неће уколико имамо међусобне љубави.” - нагласио је Епископ Херувим.
У прву суботу Великог поста Свете Четрдесетнице, 12. марта 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.
Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, јереј Бранислав Михајловић, сабрат манастира и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Архипастир је у проузнетој беседи поучио сабране о важности Великог поста, о праштању и љубави као смислу живота.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драга браћо и сестре, нека буде на здравље и на спасење Света Литургија, ово наше сабрање у манастиру. У периоду смо Велике и Свете Четрдесетнице, у периоду поста када требамо да тражимо опроштај и љубав од Господа. Смисао, тј. основни елементи поста су праштање и љубав. То су темељни постулати Свете Четрдесетнице, оно што нас и у свакодневном животу упућује на суштину живота. Једино кроз праштање и љубав можемо да схватимо који је смисао живота, без тога се губи поредак природе и мир у свету. Молитве које узносимо сигурно ће нам помоћи, помоћи ће да се људи уразуме и да светом завлада мир. Свако од нас треба да гаји братску љубав, јер брат на брата никад ударити неће уколико имамо међусобне љубави. Без љубави долази до различитих сукоба који кваре хармонични поредак природе. Зато је Света Црква у Светој четрдесетници учестала Свете Литургије. Средом и петком служимо Пређеосвећене Литургије, затим суботом и недељом. Црква тако показује који је смисао човековог живота – једино сједињен са Телом и Крвљу Господњом, окусивши Вечне Дарове човек може задобити врлински начин живота, наравно претходно испунивши заповест о љубави и праштању. Света Четрдесетница јесте као пут јеврејског народа кроз пустињу. Требамо и ми доћи у луку сигурног спасења, да видимо радост спасења Христовог. Господ Исус Христос се распиње за сваког човека показујући свима пут којим требамо да идемо – кроз љубав и праштање. Нема већег распећа од тога да распињемо своју љубав како је Господ то урадио ради човека и целе природе, да би их спасио и омогућио Заједницу. Управо је Света Литургија обновљење те заједнице. Примајући Тело и Крв Господњу сједињујемо се са Христом као Тајном Живота и већ овде испуњавамо Тајну Царства Небеског – сједињени једни са другима, а на првом месту са Господом.
Свет је безнадежан једино уколико живи без Христа. Са Господом Исусом Христом свет добија своје испуњење, свој прави смисао и прави курс. Нажалост, ми смо данас заборавили Христа, заборавили смо Бога и Тајну нашега живота. Данас је због тога све отишло у супротну крајност од тога да сви требамо бити сједињени у Господу, да природу приносимо Господу као Творцу свега. То је онда Домострој спасења, циљ љубави и праштања.
Нека би Господ дао да се у томе васпитавамо, да Света Четрдесетница буде пут ка Христу који је сигурна Лука нашега спасења. Једино кроз образовање у том духу благодаћу можемо да осетимо пуноћу свог живота, пуноћу наде и љубави. Нека би Господ дао да будемо народ богоносан и васкрсан, да се молимо за све људе и да ово зло које је почело што пре заврши. Дао Бог да мир завлада целим светом, да једни друге уважавамо и гајимо љубав.
Живели, срећни и благословени били! Амин.
