Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 6. марта, у Недељу сиропусну, Свету архијерејску литургију у Храму Светог Симеона Мироточивог у Доњем Загарачу. Митрополиту су саслуживали: протојереј Жељко Ћалић, протојереј Станислав Татић, јереј Зоран Јовићевић, јерођакон Сионије (Зорић) и ђакон Зарија Вуковић, уз молитвено учешће вјернога народа.
По заамвоној молитви, Високопреосвећени Митрополит је благосиљао славски колач и кољиво, с обзиром да је храмовна слава ове светиње помјерена за недјељу прије Часнога поста.
По отпусту владика Јоаникије се обратио вјерном народу, тумачећи једну од дивних поука данашњег Јеванђеља: Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. Јер гдје је благо ваше, онде ће бити и срце ваше.
“Наравно разумијемо, све што је на земљи је пролазно и трулежно, кратког је вијека и брзо се заборавља. Али како да сабирамо благо на небу? То наравно не значи да је Господ Исус Христос ово означио у неком просторном смислу, јер небо о коме говори изаткано је од истине Божије, од правде и љубави Божије, од милости, свјетлости и то небеско благо већ овдје у својој души можемо да сабирамо, да се богатимо нематеријалним богатствима”, бесједио је владика и појаснио да су нам материјална богатства потребна за овај привремени живот, али да људи често грабе да што више стекну и од лакомства пропадају.
Даље је поучио сабране да треба да се богатимо оним што је непролазно и што је право истинско богатство, нетрулежно и непропадљиво, а то је вјера, доброта, љубав, честитост, пожртвовање и све остале врлине у које се облаче добри хришћани. Посебно је нагласио, гледајући овај велики храм, да су се људи овог краја у ранијим временима држали ријечи Христове, да не мисле само о земаљском него да мисле понајвише о небеском и о спасењу своје душе те да овај храм стоји на чврстом темељу:
“Видимо како је пажљиво и са којом љубављу грађен. Видимо и то да су касније генерације имале другачија схватања па су својим гробовима препријечили пут овоме храму, и није лијепо што су то радили. Али то овоме храму не смета ништа, смета мало нама који треба да прескачемо преко гробница, али ни то није тешко”, казао је Митрополит. Тражећи у томе и позитивну страну, истакао је да су и у то вријеме богодступништва, свјесно или несвјесно, сви хтјели да буду ближе храму, тако да то не смета иако није требало тако да буде: “Неће то да умањи величину овога храма, него као што се они начичкали са гробовима тако и ми да се саберемо и у храм и на ово гробље, и да пољубимо и храм и сваки гроб, и да пољубимо једни друге и да се саберемо. Тиме ћемо потврдити своју међусобну љубав и своју вјеру и на такав начин да се шири и утврђује наше заједништво и да се шири љубав.”
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије вјерном народу је представио новога свештеника за ову парохију о. Зорана Јовићевића, кога је протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, увео у дужност.
“Хвала вам што сте уважили наш предлог и рукоположили најчеститијег човјека ког сам ја упознао за 30 година колико сам присутан у црквеном животу. Он ће својом смиреношћу и појавом лијечити оне незацјељене ране, које од данас почињу да се зацјељују. Морамо да кажемо да је велики допринос загарачкој слози и љепоти богослужења дао и протојереј Илија Зекановић, који је служио овдје од 2009. до 2021. године. Хвала вам што сте рукоположили Зорана Јовићевића, који је из Ријечке нахије, из Старе Црне Горе, а чија је мајка, његова ујчевина, из Горњег Загарача, а довољно је видјети само Зденку, Анђелу, Марију, Милену, његову породицу јер се дрво по плодовима познаје”, поручио је о. Предраг.
Даље је пожелио свом брату и саслужитељу, да се у Загарачу, у Бандићима, у Команима, у Загреди и у Марковини славној попа Мила Јововића, држи оних завјетних стихова записаних испод никшићког Храма Светог Василија: Нека млађи знају и читају ђе витешке кости почивају, харамбаше од Херцеговине протопопа Мила од Марковине, чије име не умире док на гусле траје длака и у српству докле буде добрих људи и јунака!
Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски о. Предраг је још једном заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту на љубави и благослову: “Хвала вам што сте дошли да нас благословите, измирите и подучите, хвала браћи свештеницима, хвала мати Јустини и монахињама из манастира Ждребаоник, хвала браћи која су дошла из Будве, ту је господин Бато Царевић, предсједник Општине Будва.”
На крају се сабранима обратио и отац Зоран Јовићевић, нови парох загарачко-загредско-бандићки и комански: “Захваљујем Богу живоме, који ме је удостојио да будем свештенослужитељ Његовог олтара и да служим Цркви Његовој. Благодарим Митрополиту Јоаникују што је имао у повјерења у мене и што је положио своју свештену руку на моју главу и удостојио ме свештеног чина. Хвала о. Предрагу за његову љубав и повјерење, хвала о. Драгану Митровићу, који ме као духовни отац водио кроз мој духовни живот деценијама, хвала о. Жељку. Хвала мојој породици, посебно супрузи Зденки, који су увијек били уз мене. Као свештеник обећавам да ћу ширити мир, љубав и слогу, да ће ми душе људске бити на првом мјесту, а на првом мјесту богочовјек Христос је Црква Његова и људске душе. Врата мога дома за вас су отворена увијек.”
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави коју је припремио домаћин Ђорђије Вујовић, а за следећу годину кумство је прузело братство Шћепановића.
