”Моћи ћемо да схватимо колика је љубав Божија ако будемо имали љубави једни према другима, видећемо да је у љубави смисао људског живота. Све сујете и различитости које као људи производимо требамо да отклонимо из свога ума. Не требамо бити самовољни, него да учимо своју вољу да мисли и да се учи жртвеној љубави којом Бог љуби човека” - рекао је између осталог у својој беседи Епископ Херувим.
У Недељу Православља, 13. марта 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је евхаристијским сабрањем у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.
Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, јереј Бранислав Михајловић, сабрат манастира и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Епископ Херувим је пре поделе нафоре произнео беседу сабраном верном народу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека је благословен данашњи дан који нас је сабрао у наш манастир на Свету Божанску Литургију. Сабрали смо се да принесемо дарове Вечног Живота и да се причестимо Телом и Крвљу Господњом као највећим даровима које је Господ човеку оставио као могућност обновљења заједнице са Христом.
Радујемо што смо се скупили, што смо учествовали у литургијској радости, јер кад год смо сабрани у љубави смо. То је пут ка подвигу, а затим ка врлинама и Царству Небеском. Треба да мислимо Христом, да све Христом преображавамо – то је смисао живота. Господа Исуса Христа ћемо сусрести на првом месту у храму, где се васпитавамо. Моћи ћемо да схватимо колика је љубав Божија ако будемо имали љубави једни према другима, видећемо да је у љубави смисао људског живота. Све сујете и различитости које као људи производимо требамо да отклонимо из свога ума. Не требамо бити самовољни, него да учимо своју вољу да мисли и да се учи жртвеној љубави којом Бог љуби човека. Када човек размишља тако он прелази преко граница различитости и усмерава се у правцу Живота Вечнога. Ум се тада преображава Христом и добија Божанско испуњење.
На крају смо прве недеље Великог поста. Данас прослављамо победу Православља, победу над свим јересима и нетачним учењима која су кроз вековима као плод људског неразумевања Божанства. Многи су покушали своја учења да образложе различитим филозофским доктринама, али Бога у те границе не можемо ставити. Бог излази из тих граница јер је Његова љубав велика, не може се сместити ни у једну филозофску или научну доктрину. Бог превазилази људски разум, превазилази људски ум.
Многи су покушавали да оспоре иконе, да их представе обичним сликама којима се ми хришћани клањамо као идолопоклоници. Црква Божија је изашла са учењем да се клањајући икони заправо клањамо свецу који је на њој изображен, поштујући тако његов живот, дело и подвиг у времену у којем је живео. Црква Божија је успела изаћи на мегдан са свим тим учењима и да победи јер је као таква искључиво Божанског карактера. Бог у Цркви делује благодаћу Светога Духа, делује на свакога човека. Човек кроз то разуме свој долазак у цркву, разуме себе и своју вољу. Непрестано требамо да побеђујемо своју вољу, јер самовоља човека одводи у сопствене окове и затвор. Пост је прави тренутак за то. Када човек победи своју вољу сасвим другачије размишља. То добро видимо у простим стварима као што је храна. Колико је у посту лакше и са мањом количином хране одржати нормалан животни ток. Када је мрсна храна онда човековом умовању и жељама нема краја. Природу коју нам је Бог дао не треба да злоупотребљавамо. Само побеђујући свој его идемо сигурним путем, подвигом идемо ка Царству Небеском.
Нека сте срећни и благословени и нека остатак Великог поста буде на васпитавање ума и воље, на умножење љубави и изграђивање праштања. Једни другима треба да праштамо и то је наш пут и смисао, да једни другима можемо погледати у очи, да можемо заједно стајати преображени и испуњени Тајном Васкрсења Христовог.
Живели, срећни и благословени били! Амин.
