Важно је да се окупљамо на светој Литургији, јер Православна вера није приватна ствар, нешто што се може упражњавати само у својој соби, келији у неком свом простору, него је пре свега Црква неко ко нас сабира у заједницу љубави, рекао је Епископ Јустин у својој беседи у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду.
Према богослужбеном поретку друге недеље Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, служио је у среду 16. марта 2022.године Литургију пређеосвећених дарова у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. Епископу Јустину саслуживало је братство храма у молитвеном присуству верног народа.
На крају Литургије Преосвећени Епископ Јустин се сабраном верном народу обратио беседом у којој је цитирајући пословицу „Ко хоће негде да стигне брзо, нека иде сам, а ко хоће да стигне далеко нека иде у друштву“ рекао да је свако дуже путовање сигурније и лакше и подношљивије када смо у заједници, у друштву и управо нас црква на то позива и управо биће цркве јесте у томе да окупља верни народ Божији на једном месту на светој Литургији, и да та заједница овде на земљи буде наш почетак оне вечне радости, вечне заједнице, Царства Небеског, каже Епископ Јустин, и зато је важно да се окупљамо на светој Литургији, јер Православна вера није приватна ствар, нешто што се може упражњавати само у својој соби, келији у неком свом простору, него је пре свега црква неко ко нас сабира у заједницу љубави. Преосвећени Епископ истиче, да бисмо заиста могли да постојимо у тој заједници љубави, као што је и брак заједница заснована на љубави, као што и једна породица која жели нормално да функционише треба да буде успостављена пре свега на принципима љубави, тако смо и ми овде окупљени са разних страна, разних узраста, разних нивоа образовања, у свему различити, али у цркви све то треба да се превазиђе, исцели и преобрази управо љубављу, а да бисмо се научили да волимо једни друге, а да будемо различити, да се не утопимо и будемо део стада потребна је велика жртва. Хришћанска љубав је увек проткана са жртвом, са одрицањем, подвигом, напором, каже Епископ Јустин, и управо у току овог Великог поста смо позвани да се у томе вежбамо и на томе радимо, да превазилазимо сами себе, своје самољубље, свој егоцентризам и да се отварамо за ближњега и као какав подсетник који нам је црква дала на том путу и у том друштву често можемо да чујемо кратку, али веома језгровиту и садржајну молитву коју читамо на сваком великопосном богослужењу које гласи: „Господе и владико живота мојега, дух лењости или испразности, туге или мрзовоље властољубља и празнословља, не дај ме. Духа целомудрености, чистоте, смиреноумља или смирења, трпљења или љубави даруј мени слуги твоме. О Господе царе, даруј ми да сагледам и спознам своја сагрешења, да не осуђујем брата свога јер си благословен у векове векова“. Епископ Јустин наглашава да ова молитва јесте путоказ нама на овоме великопосном путовању који нам показује чега треба да се одрекнемо и шта треба од себе да одбацимо, а шта да стекнемо да бисмо дошли до циља, а циљ јесте вечни живот.
Извор: Телевизија Храм
