Дана 9. марта 2022. године, у среду прве недеље Великог поста Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил служио је прву овогодишњу Литургију Пређеосвећених Дарова у саборном Храму Христа Спаситеља у Москви. После завршетка богослужења поглавар Руске Православне Цркве се обратио верницима одржавши проповед.
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Време Великог поста је време покајања и молитве. Ради чега? Ради тога да бисмо се ослободили заробљеништва у које доспевамо чинећи небогоугодна, грешна дела. Падамо у заробљеништво греха. Човек чак ни не примећује како се то дешава – овде је рекао неистину, тамо је изврнуо чињенице, на трећем месту је одговорио како не треба и увредио саговорника. Ето, из таквих малих сукоба израста отуђење и људи постају непријатељи. А понекад сукобе распаљује трећа страна која је заинтересована за то да се двојица људи посвађају – такве ствари се дешавају на све стране. Вероватно је сваки човек пролазио кроз оваква искушења кад схватајући да нема ништа лоше у срцу према другом човеку одједном у очима овог човека постаје непријатељ. А касније се испоставља да је неко радио на томе и да је сугерисао ономе ко се према теби увек лепо опходио и према коме си се ти увек лепо опходио, да си ти његов непријатељ, да радиш нешто лоше, да имаш неку злу намеру.
Свима нама су врло добро познати слични свакодневни конфликти, а пошто се у њиховој основи најчешће налази лаж, треба да имамо на уму ко је отац лажи. Ђаво је отац лажи, а његов циљ је да погуби људске душе, да наведе људе на сукобе зато што конфликти ослобађају страсти. Оно што човек никад не би рекао и што не би учинио у мирном стању, он почиње да говори и да чини ако ступи у конфликт с ближњим, ако у њему види непријатеља. Тада се у човеку ослобађа некаква животињска, природна стихија, и знамо у какве ужасне форме конфликти попримају. Породице се распадају, људи гину, али то не важи само с међуљудским односима, већ и у конфликтима између народа, између земаља.
У току је конфликт између Русије и Украјине. Хајде да размислимо о томе шта реално може да нас дели? Ми смо практично један народ, повезан историјском судбином, сви смо изашли из Кијевске крстионице, обједињују нас вера, наши свеци, јединствена нада, исте молитве. Шта може да нас дели?! Али непријатељ људског рода – кроз конкретне људе, кроз конкретна удружења људи – убацује лаж у односе међу народима, и на основу ове лажи се развија конфликт. И ми знамо да то није просто свађа између комшија, већ је конфликт у који се увлаче државе, односно институције, које имају законито право да употребе силу приморавајући своје грађане на повиновање уколико ови крше законе или приморавајући на то друге земље уколико у њима виде претњу, како ове претње не би било.
Другим речима, данас су у конфликт ступила два братска народа – а у суштини један, руски народ. Поново и поново подсећам на речи из „Повести о старим временима“, наше историјске хронике у којој се говори о томе „одакле је настала Руска земља“, а затим се говори и Кијеву. Русија је једна земља, један народ, али се испоставило да је овај народ веома снажан и суседи су се уплашили његове снаге и почели су да чине све како би овај народ поделили, како би деловима овог народа сугерисали да уопште нису један народ. И ми знамо до каквог страшног врхунца сад долази због ових сугестија, кад неко у свом брату не види брата, већ непријатеља. И ужасно је то што има неких верских организација (чак не могу да превалим преко језика да су верске) које на штит своје проповеди стављају потребу за борбом против братског руског народа.
Црква која време не мери данима, месецима или годинама, већ вековима и миленијумима, у свом историјском искуству чува сећање на мноштво конфликата који су се дешавали почевши од древних времена – у Старом Риму, Визанији, Староруској држави, Руском царству и савременим државама на територији историјске Русије. Црква се сећа ових конфликата и зна какве су тешке последице увек имали. И данас свим силама непријатељи и руског, и украјинског народа покушавају да сугеришу да ови народи нису браћа, да су непријатељи и да треба да ратују. И неки подлежу овом искушењу! И ми, наравно, жалимо и оплакујемо чињеницу што су се на нама блиској и рођеној Украјинској земљи појавиле политичке снаге које примењујући идеју непријатеља према руском народу данас граде политику према Русији. И знамо до каквих невоља је ова политика већ довела и на многострадалној земљи Донбаса, а сад и у већим размерама.
Нећемо говорити о онима који су подстицали овај рат – нека им Бог суди, и Он ће их казнити. Данас треба да говоримо о самима себи, и ја све вас, драги моји, позивам да пре свега појачате молитву за то да престане свака конфронтација између Русије и Украјине, како би наш народ поново умео да постане свестан да постоје заједнички духовни корени и заједничка духовна снага која је наша неподељена Црква, која пребива у Русији, у Украјини и у другим земљама. И то је заиста залог спасења, залог будућег мира, али управо на њу се данас тамо, у украјинској земљи, обрушавају прогони оних који нису заинтересовани за мир. Зато треба још снажније да се молимо и за Његово блаженство владику, поглавара Украјинске Православне Цркве, и за украјински епископат, али наравно, и за Нашу Цркву, за то да никаква искушења и никакве саблазни не могу да разоре духовно јединство које су стекли наши преци излазећи из Кијевске крстионице.
Али ево шта бих још желео да кажем. Тамо где је ђаво, увек је лаж. И данас – колики огроман број лажи се шири! Чак се појавила и модерна реч „фејк“ као сионим за лаж. Међутим, то је обична ђавоља лаж, јер управо лаж се данас користи како би се продубио јаз између два народа, како би се они учинили непријатељима; и ми треба да будемо врло будни кад се ради о свему о чему се сад говори у вези с тужним конфликтом који је избио у донбаској земљи.
Наша Црква је и у Русији, и надам се у Украјини, зато што имамо заједничке вредности, заједничке идеале, на крају крајева, заједничку хришћанску савест. Не можемо да поступамо другачије осим да се молимо за мир и да се трудимо да ублажимо степен сукоба, степен емоционалних политичких дискусија које се често прекорачују границе пристојности. Треба да чинимо све како бисмо умирили и успокојили срца, како непријатељ људског рода не би успео да уништи наше духовно јединство око којег су се формирали верски и културни живот нашег јединственог народа – Руса и Украјинаца.
Наравно, тема везана за руско-украјинске односе данас је постала део велике политике и, како се то данас каже, геополитике. И један од циљева ове геополитике јесте слабљење Русије која је постала јака и реално моћна земља. Али како је одвратно и подло за остваривање ових геополитичких циљева користити братски народ! Како је ужасно хушкати овај народ на сопствену браћу! Како је ужасно наоружавати га како би ступио у борбу са својом истокрвном и истоверном браћом! Сви они који то чине у виду пропаганде која се масовно обрушила на Украјину, у виду конкретних поступака, у виду стварања претпоставки за ширење ратног конфликта – сви ови људи су непријатељи и Русије, и Украјине. Они су против нашег јединства, против наших духовних корена, дакле, независно од тога да ли себе називају верујућима или неверујућима, они су против воље Божје која је увек усмерена на мир, на братство, на љубав.
Нека би Господ помогао свима нама – Русима, Украјинцима, Белорусима и свим народима који су потекли из једног корена и који су изашли из Кијевске крстионице, да сачувамо наше духовно јединство, да не дозволимо поделу наше Цркве. Узгред речено, они који су стремили ка подели народа почели су од поделе Цркве створивши извесне расколе у Украјини. Од тога су почели како би разбили духовно јединство, али се по милости Божјој ово јединство чува.
Данас сам се посебно молио за Његово блаженство Онуфрија, за епископат, за клир, за верујући народ у Украјини, како би их Господ сачувао од сплетки лукавог, како би их сачувао у разумевању тога да је сваки рат међу православном браћом која припадају једној Цркви – ђавоље, а не Божје дело. И зато наша јединствена Црква, без обзира да ли је у Русији, Украјини или у другим земљама, данас треба да се моли за мир, за престанак међусобица, као што је то чинио преподобни Сергије, као што је то чинила наша Руска Црква кад су руски кнежеви ступали у међусобну борбу убијајући једни друге. И данас нећемо ићи путем на који нас неки позивају провоцирајући увлачење у конфликт и Цркве, већ ћемо поћи путем преподобног Сергија и молићемо се за јединство Свете Русије да никакве силе не би могле да поделе наш народ, и наравно, да никакве силе не би могле да поделе нашу Цркву.
Нека Господ благослови нашу земљу – историјску Русију! Нека нас Господ сачува од подела у Цркви, нека помогне да савладамо све оне поделе које нису изазване разликама у вери, већ утицајем политичких снага на ове или оне црквене кругове. Како би све ово остало у прошлости и како бисмо сви једним устима и једним срцем могли да прослављамо свето и величанствено име Оца и Сина и Светога Духа и како бисмо штитећи се Крстом могли да отерамо сваку вражију и демонску силу из нашег заједничког живота и из наше судбине. Амин.
