Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Христовога Васкрсења на градском гробљу Бозман. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Живота Марковић, протонамесник Немања Младеновић, и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: г-дин др Марко Петровић и Марко Гаљак. За певницом је било братство храма Светога Саве.
У овај побусани понедељак, у Томину недељу, излазимо на гробља својих упокојених, сређујемо их и на тај начин чувамо од заборава, када се и служе по први пут после Васкрса парастоси и помени. По прочитаном Јеванђељу по Јовану који нам доноси причу о чуду у Кани Галилејској, Преосвећени обратио се верном народу: “Ми смо се данас сабрали у овом светом храму који је окружен гробовима наших светих предака, и Црква овај дан назива побусаним понедељком када хришћани излазе да уреде гробове својих најмилијих... Врло је важно молити се за покојнике, врло је важно обилазити њихова гробна места. Ми не знамо, но Бог зна колико у овим гробовима има светитеља који су од нас скривени али Богу познати. Зато су гробља света места, она се освећују, зато ми кажемо: никада не знамо у ком гробу почивају светитељи. Зато треба стално и често да се сећамо наших упокојених. А највеће сећање јесте да се молимо за наше упокојене. Управо када се молимо ми се сећамо. Али их осећамо као да су ту и разговарамо са њима кроз молитву. Зато молите се браћо и сестре што чешће и више за покојнике јер ћемо тако заслужити да се наши моле за нас када и ми будемо овде на њиховим местима”. Тумачећи прочитано Јеванђеље Преосвећени је истакао да смо “Данас чули поучно Јеванђеље које нам говори о једном од првих чуда које је Христос учинио на једној сиромашној свадби у Кани Галилејској... Зато нам Јеванђеље каже да је Исус позван био на ту свадбу и видимо како је Господ позван на обичан начин, и као обичан човек међу обичне људе. Али баш тај обичан човек са великим ч је истински и прави човек, то је Господ наш Исус Христос, који чини бескрајна и необична чуда. Прво чудо које је учинио јесте на свадби у Кани Галилејској. Господ Христос чини невиђено чудо и остаје човек, и јесте Богочовек. Осећа Христос људске недостатке, сиромаштво и зато на молбу Његове мајке претвара воду у вино. Дела Бог у човеку али дела и из човека, као нешто сасвим природно тј. да човек буде обиталиште Бога, да човек буде дом Божији, да човек буде храм Божији, и да човек буде тело Божије. У Богочовеку тако и јесте, јер човек је постао и јесте Тело Божије, а ми се и хранимо Телом Божијим, причешћујемо се Телом и Крвљу да би наше тело постало бесмртно. Човек је постао Тело Божије. И пре првог чуда у Кани Галилејској управо то људско биће зна тајну Исусову. То је управо Богородица, Мајка Господа нашега Исуса Христа. Може ли ико познати тајну свога детета боље него мајка? Браћо и сестре она Божија Мајка, зна шта људи треба да чине, да би изазвали тог смерног и смиреног Господа нашег Исуса Христа на чудотворну делатост. Посебан смисао Исусовог чуда је тај што брак добија свој божански смисао тек са благословом Христовим, који долази од Његовог присуства, а присутан је Он увек у Цркви својој. Зато и бракове склапамо у Цркви кроз молитву и кроз чин свете тајне брака. Он није гледао на своје високо достојанство, него то чини на нашу духовну корист и поуку, и одлази на обичну свадбу да каже како је брак Богом благословен... Господ ће увек учинити на нашу корист ако знамо како треба и шта треба да тражимо. У томе ће нам најбоље помоћи Мајка Божија... Што је Господ рекао, што се састоји у Светом Јеванђељу “то чините”. Господ нам говори да чинимо шта? Само добро. Јер кад човек чини добро он потискује зло из себе, он се не обазире на зло он само мисли на добро. Када човек чини добро он зна и верује у Христа који је рекао да ће зло бити побеђено. Дакле, браћо и сестре нека нам пример данашњег Јеванђеља буде стално на уму да треба да чинимо оно што Господ од нас тражи. А шта је то? Да верујемо у Бога, да волимо Бога и да волимо једни друге”.
Извор: Епархија шумадијска
