Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 3. маја 2022. године, Свету службу Божију у манастиру Светих мироносица у селу Дупило у Црмници, уз саслужење: архимандрита Бенедикта (Јовановића), јеромонаха Владислава (Цветковића), протојереја Јована Пламенца, јеромонаха Никона (Кокотовића), протојереја Слободана Лукића, јеромонаха Евстатија (Ивановића), јереја Крста Пламенца и јерођакона Сионија (Зорића) и молитвено учешће вјерног народа.
На празник Светог нашег оца Николаја Српскога, у наставку празника Васкрсења Христовога, а у сусрет празнику Светих жена мироносица, Митрополит црногорско-приморски је освештао и капелу посвећену женама мироносицама, истичући да ова мала, скромна капела личи на витлејемску пећину и на оне молитвене пештере по Кападокији или по Светој земљи, по Синају. Посебно је нагласио да је ово подсјећање на витлејемску пећину и на остале свете пештере, гдје су Свети Божији угодници вршили свете службе, веома важно зато што наша духовност није од јуче, нити почиње од нас, него има дубоке коријене старозавјетне, новозавјетне, а све се наравно темељи на Христовом оваплоћењу и на Његовом дјелу, нарочито на Његовоме крсту, Његовој смрти живоносној и на Његовом тридневном и преславном Васкрсењу.
“Јер оно што се догађало у Старом завјету са изабраним Божјим народом, то је све била припрема за Христов долазак. Зато је тај народ био и изабран, не као што су многи мислили из тог народа да они имају нарочите повластице над другим народима, да њима владају и да им се други народи покоравају, него што су они били изабрани да припреме пут Господу који долази да спасе овај свијет, све земаљске народе. И видимо да се Јеванђеље Христово проширило на све народе свијета и наш православни српски род је давно примио хришћанство и накалемио се на ту свету маслину родну, којој је коријен Христос и на њој узрастао”, бесједио је Митрополит.
Подсјетивши да се често маслиново дрво или винова лоза помињу као симбол Цркве, хришћанства, Високопреосвећени је казао да као што на једној маслини рађају многи плодови, као и на лози, тако и на том коријену, на том чокоту Христу се рађају многи плодови духовности. Даље је рекао да ми волимо да видимо велике храмове Божије, гдје може да стане по хиљаду или више хиљада људи, гдје су службе углавном величанствене, што и приличи нашој вјери, јер има ту ширину, ту славу и љепоту, којој се клањамо у великој заједници, али и ове мале цркве имају велики значај, неки нарочити смисао и топлину.
“Оне нас подсјећају да се мало удаљимо од свијета, подсећају нас да није цио свијет толико значајан колико је значајно човјеково срце и да је најважније ући у срце човјеково, тамо је највеће богатство и све то спољашње понекад дође веома сувишно. Важно је да задобијемо оно што је главно и та спољашња тјескоба нас упућује на то, да нађемо унутрашњи простор срца, да нађемо свога унутрашњега човјека. Тек смо тада нашли прави ослонац, тек смо тада нашли себе, ако осјетимо Христа Господа у своме срцу, онда смо задобили не само себе него смо задобили цио свијет”, поручио је владика Јоаникије и додао да имамо мале цркве које су заменитије од великих храмова. Као примјер је навео витлејемску пећину, која је скромна и нешто мало већа од ове капелице, али је величанственија од било кога другога храма великога, осим Храма Христовога Васкрсења у Јерусалиму.
На крају свог архипастирског слова Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је заблагодарио оцу Бенедикту који улаже много труда, на више страна даје себе, помоливши се да му Бог да снаге да све то понесе, као и његовој братији и сестринству, мати Лукији и мати Кикилији:
“Нека их Бог благослови, нека им да снаге да носе свој крст и да се потруде у славу Божију па ће их Бог изобилно наградити за сав њихов благословени труд, и њих и све оне који помажу ову свету обитељ која је у настајању. Ми још не видимо шта ће бити од ове свете обитељи, али можемо предосјетити пошто је Бог изабрао ово мјесто да се овдје настане подвижнице Христове, благословене монахиње, да ће Бог неку нарочиту благодат излити на ово свето мјесто. Свима на здравље и на спасење! Нека буде срећно и благословено крштење Младену и Ђини, и на здравље и на многаја љета!”
