Изјава за медије Патријарха српског г. Порфирија после свете Литургије у Саборном храму у Тузли
Људи се најбоље разумеју кад их Бог разуме и кад се они труде да чују реч Божју. Данас се радујемо и славимо Бога, а исто тако верујемо да ћемо опет доћи овде, у Тузлу, јер оно што смо доживели у Тузли јесте дух који доминира просторима свих делова Босне и Херцеговине како год се звали. То је дух људи са ових простора који су пре свега не само људи дијалога и толеранције, него људи заједничког живота. У том смислу апсолутно није неопходно, штавише је и контрапродуктивно, да људе који овде живе неко треба да учи ко су они и како треба да живе. То не смемо себи дозволити. Искуство људи који живе на простору Босне и Херцеговине, искуство заједничког живота Срба, Бошњака, Хрвата и свих других људи где год се налазили јесте искуство које може бити пример без обзира на то што је кроз историју било и неспоразума. Било је и рана које смо једни други наносили. У крајњој линији, један члан породице може да рани другога, па се опет труде и Бог даје да иду даље.
Дакле, ово је искуство једне шире породице са заједничким падовима и са заједничким промашајима у неким тренуцима историје. Кад смо промашили и кад смо пали мање је важно питање ко је ту више допринео. Пали смо сви заједно. Међутим, сви заједно стојећи пред Богом треба да ослушнемо Божји глас, да ослушнемо шта Он то хоће од нас. Ко се моли Богу као православни хришћанин он јасно зна шта је реч Господња. У центру те речи је љубав. Сваки човек је ближњи. Не постоји непријатељ. Постоје ситуације у којима неко ко је твој из неког разлога својом слабошћу, твојим можда недовољним разумевањем, извитоперио је своју позицију у односу на тебе. Промашио је у односу на потенцијале и могућности које је имао. Дакле, он није твој непријатељ, он је твој брат који у датом тренутку, нека буде и својом слабошћу, али и твојом непажњом, теби је постао стран. Према томе, циљ ти је да вратиш брата, да се ти вратиш њему и да се он врати теби.
Хтео сам да кажем да су ови простори, читава Босна, са свим својим различитостима, ентитетима и верама једна велика породица са таквим богатим искуством, са таквом испреплетаношћу, са таквом упућеношћу једних на друге да би било у најмању руку неодговорно то заборавити. Без обзира на падове и успоне, на ране које смо наносили једни другима као што се то дешава у једној породици, ми не само да морамо, него истински можемо да идемо даље заједно и да будемо оно што јесмо, пример за углед онима који би нас да уче и да наметну своје моделе. Ми њима треба да будемо узор! Стога да будемо одговорни, да не дозволимо себи да нам други каже ко смо.
Ми смо сви деца Божја. Сваки човек створен је по слици и прилици Божјој, а то значи да од сваког од нас Господ хоће да као Његова деца будемо Његово наслеђе и сви уђемо у Царство Божије које јесте тајна будућег века, али је и овде присутноу оноликој мери колико ми можемо то да потврдимо и покажемо. Нека вас Господ све благослови! нека свакоме да, пре свега, мир у души и љубав према Богу, па и према свим људима, нека да међусобно разумевање и да благослови да се опет видимо овде. Ја заиста све вас носим у свом срцу и скромно колико могу молићу се Богу увек за све православне хришћане, али и за све људе овде. Молим све вас да се молите и за мене, за све такозване лидере верских заједница и да овај кратки живот који је трен буде за нас време које смо искупили. Искупљујте време. Време свог живота смо добили да бисмо га отплатили и искупили врлином, добром, љубављу, свим оним што Бог од нас хоће и да бисмо одагнавали све оно што је клип у точкове како би се то реализовало. Живели! Нека Господ све благослови.
Извор: Инфо-служба СПЦ
