Доносимо први у низу текст из циклуса прича из редитељског опуса наше младе уметнице Бранке Бешевић Гајић. У прилогу пред нама из пера наше успешне и познате филмске редитељке упознајемо се са њеним филмским остварењем "Дом анђела Куманица".
Филм "Дом анђела Куманица" можете погледати ОВДЕ
Вишеструко награђивано дело, које је настало као дипломски-мастер рад на Факултету драмских уметности у Београду под менторством професора мр Горана Пековића, препознало се као капитално дело редитељке Бранке Бешевић Гајић.
“Дом анђела” је документарно истраживачки филм којим се рађа форензички трилер на нашим просторима и који је препознат од стране еминетних професора на Факултету драмских уметности као пионирски подухват и који је ушао у историју ФДУ-а као један од најбољих дипломских радова. “Дом анђела” је филм који је награђиван наградама стручног жирија на филмским међународним филмским фестивалима. Kуманица се налази на самој граници Србије и Црне Горе, вековима окупља реке људи без обзира на националност и верску припадност. У исто време, на овом светом месту чује се „Боже помози” и „Иншалах” - посећују га муслимани, хришћани, чак и атеисти, а многи који су доживели исконска исцељења носе га у срцу и кад год су у прилици долазе у светињу да се помоле. Светиња која се налази уз саму железничку пругу и магистрални пут између Пријепоља и Бијелог Поља у народу је позната као „мали Острог”, због великог броја чудесних исцељења о којима сведоче и хришћани, и муслимани, и атеисти. Управо то је био главни мотив рада на филму–да се забележе аутентичне исповести исцељених и исприча прича о светом месту које се први пут помиње у 15. веку, а које је више пута рушено и обнављано.
“Дом анђела” се бави феноменом култног немањићког манастира у Полимљу и представља непознате историјске чињенице значајне за Српску православну цркву. Ово је филм у којем се трага за идентитетом пронађених моштију у манастиру Kуманица. Приликом археолошких истраживачких радова непосредно пре обнове манастира 1999. године у време када смо били бомбардовани, у олтару цркве пронађен је средњовековни саркофаг у којем су биле мошти канонски сложене.
Идеја да урадим филм о Kуманици проистекла је након што сам чула много легенди и чудотворних исцељења која су се догодила на овом светом месту. Филм је реализован уз подршку Епархије милешевске, Факултета драмских уметности у Београду и Одсека за културу града Панчева. Свака прича је поткрепљена медицинским налазима који сведоче о безнадежној дијагнози, а онда, после боравка у Kуманици и о чудесном излечењу. На гледаоце ће посебан утисак оставити прича о благочестивом старцу Милану Шебеку који је у младости изгубио вид, али након доласка у Kуманицу вид му се вратио. Играни делови филма настали су као плод уметничке маште, кроз фикцију је екранизована средњовековна легенда.
Порука овог филма је да Вера не настаје услед чуда, већ чудо настаје услед вере. Требало би да верујемо у нешто да бисмо доживели своје чудо, да се вратимо правим вредностима и да негујемо култ, традицију и духовно наслеђе јер то је идентитет једног народа.
Филм се снимао на локацијама у Србији и Црној Гори док су се поједине сцене снимале у експерименталном студију на ФДУ у Београду где је снимљена и последња клапа документарно-играног филма „Дом анђела”. Овај пројекат, који је настао по мотивима и легенди култног средњовековног немањићког манастира Kуманица, препознао се и код угледних чланова САНУ као веома значајан, јер осликава традицију и духовно наслеђе, а самим тим бави се феноменом загонетке векова старе.
У улози наратора је Љиљана Благојевић, а улози средњовековних монаха појављују се Радомир Бубања, Стојан Гајић и Млађен Минић. У документарном сегменту учествују: Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије (Мићовић), директор Музеја у Пријепољу Славољуб Бато Пушица, који је покренуо обнову манастира Kуманице, и многи други.
др ум. Бранка Бешевић Гајић, филмски редитељ
Повезани садржаји:
Животопис др ум. Бранке Бешевић Гајић, филмског редитеља
Бранка Бешевић Гајић: Моје срце је препуно љубави и отворено за све људе добре воље
Бранка Бешевић Гајић: Црква је потребна уметницима и уметници су потребни Цркви
