Празник рођења Светог Јована Крститеља - Ивандан, свечано је и молитвено прослављен у Цетињском манастиру, у недељу 7. јула 2013. године, гдје су литургију служили свештеници и свештеномонаси архијерејског намјесништва цетињског, свештеници из епархије Буеносаирејско - јужноцентрално америчке, и гости свештеници из Русије и Украјине, који већ традиционално долазе на празнике Светог Јована током читаве године у Цетињски манастир. Литургији је присуствовало мноштво вјерника из Цетиња, Подгорице, и других мјеста Црне Горе, као и бројни поклоници из Русије и Украјине, који су на овај свети дан дошли да се помоле Богу и Светом Јовану, и поклоне његовој Часној десници у манастиру Цетињском.
Након иванданског литургијског сабрања, узевши благослов од Светог Петра Цетињског и Светог Јована Крститеља, поводом јубилеја 200 година од рођења Петра Другог Петровића Његоша (1813-2013), са благословом Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског зетско-брдског и скендеријског и егзарха Свештеног Пећког Трона г. др Амфилохија, делегација Богословије Светог Петра Цетињског и Радија Светигоре, коју су чинили професори Благоје Рајковић и Александар Вујовић, и г. Зоран Гаћеша из Далмације, отишли су на Иванова корита, симболично на овај дан свративши до извора чувене воде, и утоливши жеђ, и упутивши се ка гробу Светог Петра Ловћенског Тајновидца.
Пут их је даље водио на Ловћен, на Језерски врх гдје се налази гроб и мошти Светог Петра Другог Петровића Његоша. Обишавши комплекс садашњег маузолеја, они су се поклонили гробу Светог Петра другог Ловћенског Тајновидца, отпјевавши тропар Воскресенија: "Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова...", пјесме побједе живота над смрћу. Помоливши се Светом Петру ловћенском, отпјевали су новонаписани тропар и кондак њему у част, и на Његошевом гробу положили икону са насликаним његовим ликом, као и икону Васкрсења Христовог.
Свети Петар други Петровић, који је својим дјелима храбрио и надахњивао поколења, богоизабран од свог Светог стрица од ране младост служио је васкрслом Господу, и свом роду. У својим дјелима, а и својим животом славио је Бога, и оплакивао биједну судбу људску, и са надом у Господа је приступао престолу вишњега. Такође је овај велики човјек, великомучеништвом свог живота показао, да васкрсења не бива без смрти, бивајући свештенослужитељ олтара свесветија, како он сам каже.
Написавши једну од најљепших химни у част васкрсења Христовог, и побједе живота над смрћу: "О Преблаги, Тихи Учитељу Слатка ли је света бистра вода С Источника Твога бесмртнога...", Његош нам свједочи своју дубоку вјеру у свеукупно васкрсење, завршавајући химну ријечима: "Васкрсењем смрт си поразио небо Твојом хвалом одјекује земља слави свога Спаситеља.
Као што небом одјекују хвале Богу, тако је и на Ивандан одјекивала молитвена хвала и пјесма са Ловћена, према цијелом нашем народу са молитвом васкрслом Господу, и његовом угоднику Светом Петру другом Ловћенском Тајновидцу, а душа и гроб великомученика Његоша су се зарадовали чувши опет пјесму васкрсења.
Помоливши се Светом Петру Ловћенском Тајновидцу, искористили су прилику и отишли на највећи ловћенски врх Штировник, даље се спустивши у село Његуше. посјетили су и родну кућу светородне лозе Петровића, гдје их је љубазно примио и упознао са поставком у Његошевој кући, кустос музеја г. Рако Поповић. На крају свог иванданског путовања свратили су и у манастир Светог Николаја, у Дугом долу на Његушима, гдје су били гости мати Јулијане, настојатељице овог метоха острошког манастира.
Александар Вујовић,
професор Богословије Светог Петра Цетињског
.png)
