”Треба нам слога, тај дух нам треба. Без обзира на различитост мишљења и различит приступ требамо ипак бити у слози, јер у слози је снага. Једино тако можемо да истрајемо без обзира на сва искушења која су пред нама. Овај храм је управо то, заједно са нашим народом и представницима политичког живота, сви окупљени у Цркви успели смо да учинимо ово велико дело за нашу Епархију” - рекао је Епископ Херувим.
У четвртак, 21. јула 2022. године, када Црква слави Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у Липовачи.
Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, протојереј Љубенко Јовић, парох бршадински и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Овом приликом Епископ Херувим одликовао је јереја Синишу Мићановића, пароха друге парохије боровонасељске (Липовача), чином протонамесника.
Светој Литургији присуствовали су госпођа Драгана Јецков, саборска заступница, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО, господин Војислав Станимировић, председник Главне скупштине СДССа, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара и господин Душан Јецков, председник жупанијске организације СДССа.
После освећења славских обележја Епископ Херувим проузнео је своју архипастирску беседу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, поштована господо, драги народе, нека свима буде на здравље и на спасење сабрање овде у Липовачи. Сви требамо да се радујемо данас! Радост је та да смо после много времена, одрицања и искушења успели привести довршењу ову богомољу. Ова богомоља биће место сабрања у овом месту. Заиста је велика радост што смо могли да осетимо љубав овог народа који је уложио своју несебичну жртву да би ово здање било овако достојанствено, лепо и украшено, да би оно имало своју праву сврху, а то је храм Божији. Храм Божији треба да буде храм љубави и милости Божије, храм где се слуша Јеванђеље Христово. Храм Божији је место где учимо да требамо бити бољи, храм Божији учи нас јединству и слози.
Радујем се што су данас са нама и представници политичког живота нас Срба у Хрватској. Почевши од наше заступнице у Сабору госпође Драганом Јецков, доктора Станимировића, заменика градоначелника господина Срђана Колара и председника ЗВО господина Дејана Дракулића.
Ово је пример слоге и свега онога што нас треба градити као народ. Не треба да се темељимо на разједињености. Неслога нас може одвести у пропаст, у пропадљивост нашу. Треба нам слога, тај дух нам треба. Без обзира на различитост мишљења и различит приступ требамо ипак бити у слози, јер у слози је снага. Једино тако можемо да истрајемо без обзира на сва искушења која су пред нама. Овај храм је управо то, заједно са нашим народом и представницима политичког живота, сви окупљени у Цркви успели смо да учинимо ово велико дело за нашу Епархију.
Овде ћемо се сабирати, овде ћемо слушати Реч Јеванђеља и нећемо мрзети једни друге. Покушаћемо да кроз Јеванђеље Христово које је река љубави увек потекне реч мира. Та реч нас непрестано храни и греје, омива нашу душу. У Јеванђељу се налази оно што нашем животу даје смисао. Црква Божија је ту да буде извор идентитета нашем народу, Црква је Силуанска бања у којој се народ умива и добија утеху и наду.
Дубоко верујемо у Бога, у Цркву Божију која се непрестано распиње за нас и учи нас да разапињање јесте основ Божије љубави према нама. Бог се разапео и показао колику љубав има према нама. Таквом жртвом сви ми треба да се учимо. Требамо да се кајемо и да не чинимо зла дела. Често пута, многи људи, чине само зла дела. Чак се пуштају и непроверене информације, оговарања која чак нису истинита. Њихов ум, изгледа, не може другачије да размишља и другачије да суди. Суде као судије овога света, по својој вољи. Бог воли људе који се препуштају Његовој вољи, који следе Његов пут. Не смемо да идемо странпутицама овога света и да се повинујемо бурама овога века. Требамо ићи путем Христовим, путем заповести и Јеванђеља.
Ова богомоља, ово свето место, пример је управо тога, пример је да смо народ љубави, народ слоге, народ Цркве. Слога и јединство су темељи Цркве, темељи из којих проистиче сва суштина живота у Цркви, и теологија и еклисиологија. Јединство и саборност су основне димензије које Црква проповеда. Црква не дели, нити може да дели. Може позивати људе на покајање, да упозорава на њихове грехове и њихове падове, али никако да дели.
Заиста ми је велика радост, заједно са свима вама, што смо се окупили око овог светог места. Сећам се својих првих долазака овде, првих Литургија у тада још недовршеној богомољи. Још тада сам осетио велику љубав људи овога места, осетио сам да можемо заједничким снагама изградити ову богомољу. Ево, Божије дело се данас испунило. Испуниле су се молитве свих људи који су веровали да ово здање може да изгледа овако. Велика се љубав данас излила на ово место. Данас смо вашег пароха одликовали чином протонамесника. То није никаква посебна заслуга, него позив на још већу жртву за свој народ. Треба да буде још чвршћи у свом пастирском делу, да му вера буде чврста и јака као и до сада. Вером да чини чуда, да сабира народ и да благоразумно води Цркву Божију и да упућује народ ка Царству Небеском. Народ да учи Литургији, Причешћу Телом Христовим. То је оно чему треба да се учимо и што нас треба васпитавати. То су основне димензије живота, дарови вечнога живота, непролазни дарови који нас увек изнова обнављају.
Потврдили смо данас да смо народ задужбинарства. Потврдили смо дело Светога Саве, светородне лозе Немањића, краља Милутина. За наш народ и поколења после нас оставили смо још једну задужбину. Ово треба да буде сведочанство за векове после нас. Ми данас служимо у храмовима који су наши преци градили и оставили нама у аманет. Ову богомољу ми остављамо нашим потомцима, да они буду светосавци после нас како би сведочили име Христово и били достојни благослова.
Нека би Господ дао да се у том духу радујемо, да нам љубав буде основ живота, да будемо још чвршћи у својој вери, уз своју Цркву. Да слушамо реч Цркве и да нам вера буде интегритет у друштву, да останемо и опстанемо на овим просторима.
Живели, срећни и благословени били! Амин.
