Његово Преосвештенство Епископ топлички и изабрани шабачки г. Јеротеј служио је 16. јула 2022. године у храму Светог Јована Крститеља на Централном гробљу у Београду заупокојену свету Литургију и опело протојереју-ставрофору Милану Д. Јанковићу, главном секретару Светог Архијерејског Синода у пензији. Слово почившем проти Милану Јанковићу које је изговорио протојереј-ставрофор Стојадин Павловић доносимо у целини.
* * *
Повезана вест:
Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Милан Д. Јанковић (1932-2022)
-Нека овај мој страх и одговорност у овоземаљским аршинима потисну част која ми се указала и благослов Преосвећеног епископа Јеротеја, који је данас призвао на све нас овде у току заупокојене Литургије у овом храму Светог Јована Крститеља! Живот проте Миће управо је и омеђио Свети Јован Крститељ, најпре празником Усековања на који је прота рођен и овим храмом који ужива заштиту Највећег од жене рођеног. Прота је на животном путу вођен са једне стране руком Светог Николаја Мирликијског, заштитника породичног, а са друге стране руком Светог Николаја Свесрпско21г под чијим кишобраном духовним је стварао. Говорити пред човеком који је 90 година поживео овде на земљи и чије су одежде и мантија старе, безмало, 70 година, заиста је обавезујуће, јер говорим пред ствараоцем, књижевником и беседником; беседником који је овај занат озбиљно почео учити од чувеног шабачког ђакона Лазе Милина.
Прота Мића је рођен у школи веронауке што је била његова родна кућа. Вероучитељи су били његови свештеници и родитељи. У тој редовној настави и продуженом боравку у дому Јанковића рођен је од родитеља који су разумели веронауку која се тада звала Богомољачки покрет Светога владике Николаја. Громогласан је био отац протин Дојчило на Богомољачким скуповима призивајући Господа. И Господ му се одазвао благословом да његов син Милан, након завршене основне школе у родном Причевићу и Реалке у Ваљеву, буде после Другог светског рата у првој генерацији ученика Богословије у Раковици. Тако се упознао са основним истинама Христове науке. Прота не би био велики да до краја није разумео речи Вера без дела је мртва. По завршеној богословији пошао је редовним, за то време изузетно потребним путем страдалне Српске Цркве, путем парохијског свештеника. Убрзо је задобио поверење епископа и тадашњег предстојатеља Српске Православне Цркве и дошао на позицију главног секретара Светог Архијерејског Синода. Прота Милан није био шеф својим подређенима. Био им је прота Мића, отац Мића и чика Мића. Он није био само главни секретар Синода већ је био учитељ службеницима и сарадницима у синодској администрацији. Тај занат који је он само могао да пренесе онима који су хтели нешто да науче остао је применљив до дана данашњег у администрацији седишта Српске Православне Цркве. Оставио је иза себе стручно обучену десну руку у личности првог сарадника који је зналачки наставио рад са протиним достојним наследником. Ради тога и других вредности које су красиле проту Мићу, данас се поздрављају са њим овде, у другим храмовима и својим домовима на молитви а и оних који су се јутрос јављали из Ваљева, Москве, Цириха и остали који нису могли бити са нама.
Драги прото! Хвала ти за све што си учинио за наш род и за нашу Цркву. Твоји Лелић и Ћелије данас су у молитвеној раскоши и у песми. Протекле јесени уочи и на дан богомољачке славе, Преподобне мајке Параскеве у твом Причевићу, верни народ и ми свештеници испунили смо и храм и порту. То су дакле плодови семена које је посејао владика Николај, твој отац Дојчило и сви њихови сродници и земљаци. Твој Докмир у којем си понео прву мантију испуњен је монашком песмом и правилом. Јабучје и околину штите крстови велелепног новог храма. Доживео си да је пропевао храм Светог Саве чија градња је започела убрзо после твога рођења, а за чији си наставак радова уложио велики труд. Твоју цркву Ружицу данас овде представљају њени ововремени свештенослужитељи и моле се за покој душе твоје. Из твога парохијског храма Светог архангела Гаврила данас машу анђелска крила, тражећи милост од Господа да ти опрости сагрешења која си у слабостима људским учинио.
Нека, прото, теби буде срећан и благословен пут до небеске Србије! Нека те дочекају тамо началствујушчи у небеској Литургији, Свети Сава уз Светог владику Николаја са десне, а преподобног оца Јустина са леве стране часног престола! Уз њих ће бити патријарх Герман, епископи Јован, Сава, Стефан и Лаврентије држећи у својим рукама своје животне књиге, дела твојих руку. Нека твој боравак у Небеској Србији буде на спасење свих нас! Поздрави своју протиницу и реци јој да ваше ћерке нису лекари само, нису занатлије, нису они који имају радно време и гледају како да то отаљају. Ваше ћерке су мисионари, ваше ћерке су апостоли. Реч Божја проповеда се у њиховим ординацијама и личним примерима где год оне ходе. Нека полице многих, испуњене и твојим књигама, текстовима и чланцима, које си овде оставио на земљи, одзвањају поучним Христовим речима! Нека ти чланци буду и нама наук! И немој се бринути за све ово што поменух, а што је остало на твом животном путу. Немој се бринути за судбину Српске Православне Цркве; често си на ту бојазан указивао. У твојој канцеларији и у суседним канцеларијама седе млади образовани људи. Верујем да ће твоји рукописи одлука, декрета, уредби и других докумената, дигитализовани сада вероватно у рачунарима ових младих људи, послужити свима на добро наше Цркве, а испред свих стоји поуздани поглавар наше Цркве коју чини бројна војска верника, свештенослужитеља и вероучитеља, сви спремни да сачувају своју Цркву и род српски у отаџбини и расејању. Путуј, драги прото, и почивај у миру. Нека ти је вечан спомен, Бог да ти души опрости!
Извор: Инфо-служба СПЦ
