Шесте недеље по Духовима, 24. јула 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски господин Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Илије на Илином Брду код Пљеваља. Саслуживали су парох пљеваљски протојереј-ставрофор Никола Олић, настојатељ манастира Свете Тројице у Пљевљима игуман Зосима и протођакон Иван Савић.
У пастирској беседи, након отпуста, Епископ Атанасије је, поред осталог, рекао: – Ми, хришћани, се увек, током целе године, и целог живота, поздрављамо радосним поздравом: Христос Васкрсе! и Христос је са нама! Са нама је зато што је васкрсао и онда је опстао са нама, јер када је васкрсао остао је увек жив, увек присутан са нама, и то је нама најважније. Зато је данашњи дан, опет, мали Васкрс, недеља, свака недеља је мали Васкрс.
– Господ наш жели да ми живимо здравим животом, живим и здравим, светим животом. О томе нам говори и одељак из Светог Јеванђеља који смо данас читали. Зато је потребно да га се подсетимо и да га увек носимо у свести. Јер, многе ствари, важне и најважније, често механички примамо и оне после тога бивају скрајнуте и затрпане другим садржајима живота. А оне су најважније.
Преосвећени је потом укратко подсетио још једном на речи из Јеванђеља, и појаснио присутнима суштину дела које је Христос учинио када је исцелио одузетог, кога су пријатељи донели на носилима: – Чинило се, на почетку, да је дошло до неспоразума. Јер Господ Христос говори узетоме да се не боји и да му се опраштају греси, а сви су очекивали да ће га излечити од болести. Али нема никаквог неспоразума. Господ гледа на узрок болести онога што не хода. А то је духовна одузетост, у разним облицима, под једним именом – грех. И њу прво отклања.
– Огреховљеност онеспособљава човека за духовно корачање, за чињење добрих дела. Која добра дела може чинити човек похлепан према земаљским добрима, према земаљској власти, према положају? Која добра дела може чинити човек везан мржњом и завишћу? А када ослободимо човека од те духовне обамрлости тек тад он постаје духовно жив и дозивљив. Онда га можете подстаћи да чини добра дела, да у брату види брата, да одустане од мржње и злих дела.
– Ми ћемо се и даље молити Богу да нас лечи, и духовно и телесно, а Он зна који је поредак у лечењу јер је он Лекар. Он зна да је најпре потребно да се исцелимо духовно, а пошто је тело везано за дух оно ће добити лековитост из излечене душе, излеченог духа и ума. Онда ћемо моћи постати поново здрави, појаснио је Епископ Атанасије.
Након службе у храму, краће паузе и послужења и сали парохијског дома, Преосвећени је, поводом обележавања пола године од блаженог уснућа Ђорђија – Ђока Прерадовића, освештао крсно знамење на његовом гробу и произнео кратку беседу присутнима подсетивши на Ђоков животни пут и дело, а родбини упутио речи утехе.
У поподневним часовима Епископ Атанасије је, у присуству неколицине поштовалаца блаженопочившег Патријарха српског Варнаве (Росића), њему и његовим родитељима, браћи и сродницима служио парастос на пљеваљском гробљу код њихових гробова.
На помену Патријарху Варнави учешће су узели и чланови Духовног центра Патријарх Варнава из Пљеваља, па је Преосвећени са њима посетио и просторије Духовног центра и ту су се у краћем разговору сви још једном подсетили на живот и дело великог Архијереја Српске Православне Цркве Патријарха Варнаву.
Извор: Епархија милешевска
.png)
