Празник Преображења Господњег у Епархији осечкопољској и барањској свечано је прослављен Преображењским сабором у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини.
Прослава празника започела је свечаним вечерњим богослужењем у навечерје празника, 18. августа 2022. године . Богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске и других епархија Српске Православне Цркве.
По одслуженом празничном богослужењу свештенство и народ су се, како то дугогодишња традиција сада већ налаже, окупили око манастирског извора. Братство манастира уприличило је послужење за све сабране како би се уз трпезу љубави окрепили после вечерње молитве.
На празник Преображења Господњег, 19. августа 2022. године , Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијрејску Литургију уз саслужење монаштва и свештенства.
Овом приликом Епископ Херувим рукоположио је у чин ђакона господина Драгана Ристанића, вероучитеља из Трпиње.
Након причешћа верних и великог броја деце, Епископ Херувим осветио је славска обележја а затим и плодове винограда чија је симболика дубоко укорењена у хришћанској вери и прослави празника Преображења.
Владика Херувим је својом богонадахнутом беседом сабране поучио важности саборовања и учествовања у Тајанама Цркве.
У својој надахнутој празничној беседи, Епископ Херувим је, између осталог, рекао: Ово наше Свето сабрање, наш Преображењски сабор прави је пример тога да се требамо преображавати благодаћу Светога Духа. Да се преображавамо саборним духом и да будемо једно у Христу. Данас смо управо то – једно у Христу. Добар део људи присутних овде причестио се Телом и Крвљу Господњом, присаједињени тако вечним Тајнама које нам откривају суштину и дају пуноћу вечног живота. Нема веће Тајне и веће љубави коју Бог може дати него што је Свето Причешће. То што смо данас у овом Светом манастиру сабрани у јединству вере, у јединству нашег националног и духовног етоса. Овде се види и осети да смо народ светосавски, народ светокосовски и светолазаревски и свих оних завета које наш народ има. Све то нас ни у ком смислу не удаљава од пута Христовога, него нам показују пут и утврђују стазе. Као народ, једино саборно и једнодушно као што смо сабрани данас можемо да останемо и опстанемо на овим просторима. Требамо да се преображавамо благодаћу Светога Духа и да будемо сви једно у Христу. То је суштина и основ који нас треба руководити у времену у којем живимо и месту на којем постојимо.
