На празник Воздвижења Часног Крста Владика Димитрије началствовао је Светом Литургијом у храму Светог Кнеза Лазара на Берковићима. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници: Саша Којовић, Ратко Зубац и Дејан Грчић.
Након Јеванђеља, благословом Владике Димитрија, бесједио је отац Саша рекавши да је љубав смисао Крста, јер Господ који је свјетлост свијету освећује све што Га се дотакне. Тако крст који је био симбол казне и понижења прије Христовог распећа силом Божијом и љубављу постаје симбол мудрости. Отац Саша подсјетио је да Крст подразумјева страдање које је истовремено и почетак живота у Царству Небеском. Човјек је позван да понесе свој крст подносећи прилике и неприлике живота без роптања, примјер такве одважности био је свештеник који страдао на мјесту данашњег храма.
По Отпусту сабраним вјерницима обратио се Владика Димитрије пожеливши да благослов Божији сиђе на њих, њихове породице ближње. Владика је обавјестио парохијане са Берковића да досадашњи парох отац Ратко одлази на нову парохију у Љубиње, а отац Дејан Грчић из Коњица преузима парохијске обавезе на Берковићима. Говорећи о тајни Крста Владика Димитрије појаснио је како се јеванђељско свједочанство да је Бог љубав истински открива човјеку тек ако спозна да је Бог љубав јер је умро за човјека на Крсту, претрпивши понижења и увреде. Христово оваплоћење јавља се као прекид страдања на које је човјек приморан у свијету, јер Христовим Васкрсењем патња која је саставни дио пролазности људских односа бива ограничена тако што се постојање у љубави проширује на вјечност, на Царство Небеско. Човјек је одговоран да у овом животу започне такав однос са ближњима какав би пожелио да прерасте у вјечност.
