Милосрђе је чин доброга произвољења. Милосрђе налаже добро срцу које љуби свога ближњег. Милосрђе је правда која даје оно што је потребно потребитима, јер онај који има добио је од Бога и постао управитељ блага којим га је штедро даровао Бог.
Милосрђе је заповест Божја, чије испуњење Бог тражи пре него жртву и свепаљенице: Милости хоћу а не жртве, кличе кроз пророке Бог. А глас пророка потврдио је сам Спаситељ рекавши немилосрднима: Идите и научите шта значи „милости хоћу, а не жртве„. Златоуст каже: „Милосрђе је од Бога дато као заповест љубави; добро милосрђе, којим се наоко расипа, а сакупља у истини, јер као што земљорадник даје земљи и од ње прима семење, тако се милостиња наизглед даје другима, а заправо је ризничи онај који ју је дао. Вели;на милостиње не расуђује се по мери новца, него по настројењу којим се даје. Не тражи Бог меру приноса, него меру намере. Не по ери блага, него по мери намере одредио је да се милостиња даје. Штедрост се не цени по величини дарова, него по размери коју имају дарови у односу на богатство дароватеља.“
Да је милосрђе највеће од свих дела, каже Григорије Назијани, јер њим за мало купујемо Царство Небеско и примамо вечну аву за мало привремених блага.
Златоуст милосрђе назива царицом врлина, па каже: „Царица врлина је милосрђе које, најбољи заступник, хитро отвара небески свод људима“, те додаје: „Милосрђе је храна за душу; и као што су хлеб и вино храна и наслада, тако су и милосрђе и молитва исцељење и наслада душе“.
Исти отац каже:“ Велико је благо милостивост и хитри посредник до мирољубивога Бога, пред Којим велику смелост има; јер кад хоће улази Му и стоји Му са десне стране, а Он је прву од свих целива и грли, јер је прва од Његових кћери и увек је са Њим, јер она Га ;е молила да сиђе на земљу и спаси род људски.“
Златоуст у другој својој беседи каже за милостивост: “ Она је ;мати љубави, она је лек за наша сагрешења, очишћење прљавштине наше душе, лествица подржана на Небесима, она везује Христово тело“, а на другом месту: „Ништа није својствено хришћанину колико милосрђе“. У трећој беседи вели: „Милосрђе рађа реку која се улива у живот вечни и смрт која је пала у њу као варницу вода гута; где год да капне, оно велико добро чини, оно и реку ватре гаси као искру.“
О милосрђу Премудри Сирах каже: Огањ који гори угасиће вода и милосрђе ће ублажити грехе; милосрђе остаје у век. Григорије Ниски милосрђе назива кормилом љубави.
Исти отац за милосрђе из неправде каже: „Милосрђе из неправде није милосрђе, него суровост и нечовештво, јер каква је корист скинути једнога, па обући другога? Милосрђу почетак треба да је у састрадавању.“ А ова нам дела милосрђа налаже Господ: 1) да хранимо гладне, 2) да појимо жедне), 3) да одевамо наге, 4) да гостимо странце, 5) да посећујемо болесне, 6) да тешимо несрећне и 7) да помажемо заточеним. У дела милосрђа убрајају се дела која се творе ради духовног и моралног образовања и преуспевања ближњега милосрђе ће покрити мноштво грехова. Милосрђе избавља од смрти.
Свети Нектарије Егински
