У новом броју "Православља" - новинама Српске Патријаршије (бр. 1333, 1. октобар 2022) , на стр. 34-35, објављен је ауторски текст катихете Бранислава Илића под насловом: У част Светог свештеноисповедника Иринеја, епископа бачког
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном заседању одржаном у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године, прибројао лику светих Светог Иринеја (Ћирића), епископа бачког, исповедника вере. Саборски оци су за дан молитвеног спомена новопројављеног светитеља одредили 24. март/ 6. април.
У духу ове радосне вести за васколику пуноћу Српске Православне Цркве, на таласима Радио-Беседе Епархије бачке емитовано је специјално издање емисије „Богослужбене особености празникâ српских светитеља” у два дела, а у спомен на новопросијавшег светитеља – Светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере. Емисија обилује бројним сведочанствима, аутентичним писмима, беседама и посланицама које је Свети Иринеј упућивао повереној му пастви, посебно у данима тешкоћа и искушења.
У оквиру првог дела разговора о Светом Иринеју аутор емисије је говорио о светитељевом рођењу, одрастању, као и школовању, указујући да је Иван Ћирић у родном месту завршио основну школу 1894, гимназију са испитом зрелости у Новом Саду 1902, Московску духовну академију 1906. и Философски факултет Бечког универзитета 1908. године. Први део емисије доноси нам и подробно казивање о данима монашког живота и подвига Светог Иринеја. Светитељ је монашки постриг примио у претпразништво Божића 1908. године, у Манастиру Хопову на Фрушкој гори. По чину мале схиме замонашио га је архимандрит др Августин (Бошњаковић), давши му име Иринеј, по Светом свештеномученику Иринеју, епископу лионском. На празник Рождества Христова патријарх српски Лукијан (Богдановић) рукоположио је младог монаха Иринеја у свештени чин јерођакона.
Промишљањем о просветном раду Светог Иринеја, епископа бачког, завршен је први део емисије њему у част. У априлу 1909. постављен је за библиотекара Патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима. Исте године у септембру изабран је за доцента на предмету Стари Завет са археологијом и јеврејски језик у Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. Посебну пажњу привукло је уводно предавање архиђакона Иринеја на тему „Данашњи научни резултати о постанку Петокњижја”. Касније ће постати ванредни, затим и редовни професор Богословије. На овој дужности остаје до избора за Епископа тимочког, 1919. године. У оквиру емисије указано је да је поред Богословије, отац Иринеј предавао школске 1911/12. године веронауку у чувеној Карловачкој гимназији.
У оквиру другог дела емисије „Богослужбене особености празникâ српских светитеља”, посвећене Светом Иринеју, епископу бачком и исповеднику вере, пажња је посвећена светитељевом архијерејском служењу. Архијерејски сабор уједињене Српске Цркве изабрао га је 23. маја / 5. јуна 1919. за Епископа тимочког. У Сремским Карловцима епископ темишварски Георгије (Летић) рукоположио је архиђакона Иринеја у чин јеромонаха, а потом га рукопроизвео за архимандрита. За Епископа тимочког хиротонисао га је митрополит Србије Димитрије са епископима: велешко-дебарским Варнавом (Росићем), нишким Доситејем, жичким др Николајем (Велимировићем) и викаром сремско-карловачким Иларионом (Зеремским) у Саборном Светоархангелском храму у Београду 15. јуна 1919. године. У свештени трон епископа тимочких устоличен је 1. августа 1919. у Зајечару. На овој катедри епископ Иринеј је остао свега две године, 1919–1921. године. Говорећи о кратком двогодишњем архипастирском служењу у Епархији тимочкој у емисији на таласима Радио Беседе указано је на велики допринос Епископа Иринеја Ћирића у погледу богослужбеног благољепија, духовне и материјалне обнове, уз посебан нагласак на његову велику љубав према тамошњој пастви. Епископ тимочки Иринеј је у одсуству епископа нишког Доситеја администрирао Нишком епархијом.
Свети Архијерејски Сабор је 11. септембра 1921. уважио молбу епископа Иринеја и изабрао га за епископа Епархије бачке, а за Епископа тимочког изабрао јеромонаха др Емилијана (Пиперковића). На трон Епископа бачког устоличен је у Новом Саду, 9. фебруара 1922. године. Говорећи о архипастирском служењу у Новом Саду, на трону Епархије бачке, слушаоци су имали прилике да чују сведочанства о особеностима служења једног од најеминентнијих епископа свога времена, као и то да је одлуком Светог Архијерејског Сабора више пута биран за члана Светог Архијерејског Синода, те да му је поверавано администрирање епархијама: Нишком, Вршачком, Банатском (у два маха) и Темишварском. У овом сегменту емисије указано је на сва послушања која је Епископ Иринеј (Ћирић) обављао у име Српске Цркве на васељенском плану. Други део емисије закључен је причом о тешкоћама са којима је Свети Иринеј, епископ бачки, био суочен у данима Другог светског рата, па и након тога. Епископ Иринеј је и поред мучеништва неправедно био суочен са казном кућног притвора, у коме је остао до смрти, бивајући исповедник своје вере и Христу веран до краја. Упокојио се у Новом Саду уочи Благовести 1955, а његово свето тело сахрањено је на Благовести у крипту Саборног Светогеоргијевског храма у Новом Саду.
Катихета Бранислав Илић
*Објављено у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије (бр. 1333, 1. октобар 2022, стр. 34-35)
