Празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља Господњег данас, 6. октобра 2022. године, је молитвено прослављен у острошком скиту Јован до код Никшића.
Свету архијерејску Литургију у цркви Светог Јована Крститеља служио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа.
Зачеће Светог Јована Крститеља је крсна слава братства Никчевић, које је Цркви Христовој поклонило имање на којем се налази острошки скит па је и велики број гостију и братственика породице Никчевић молитвено учествовао у Светој служби Божијој.
На крају богослужења сабранима се ријечима архипастирске бесједе обратио Митрополит Јоаникије, истичући да је овај догађај – Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља – нарочит јер се у њему види посебна Божја милост и старање, снисхођење овоме свијету, гдје се Божје човјекољубље пројавило до краја, да би смо се ми људи отријезнили и поправили, да би смо постали бољи, да би смо се на крају спасили и постали учесници вјечнога Царства Божијега.
“Све што је везано за Светога Јована Крститеља, све је узвишено и свето од његовога зачећа, које је било на природан начин. Зачет је од мужа и жене, Светих Захарије свештеника Божијег и праведне Јелисавете, његове супруге законите, али по дејству Божије милости нарочите, а то видимо зато што су они зачели сина у поодмаклим својим годинама, када више није вријеме за рађање”, бесједио је Митрополит Јоаникије и подсјетио на сам догађај када је анђео Господњи дошао да јави од Бога са Неба ту благу вијест Св. пророку Захарији, који се запитао како ће то бити када су бездјетни и стари, и он и жена његова. Анђео Господњи није му рекао како ће то бити, него је рекао шта ће бити и дао му је знак да говори истину и да је оно што му преноси воља Божија. Рекао му занијемећеш и нећеш проговорити докле не добијеш сина.
Дакле, нагласио је Владика, зачет је као и сва друга дјеца од мужа и жене, али то је било натприродно Божије дејство и милост, сила која је подејствовала приликом овога зачећа и то зачеће је било по нарочитом Божијем промислу да сви знају да је Свети Јован, који ће проповједати Христа, изабран још од свога зачећа, од утробе мајке своје, да благовијести истину – долазак Господа Исуса Христа:
“Да препорађа људске савјести и да Господу припреми народ, који ће бити спреман да чује Његову ријеч и проповијед када Он дође, и он је био испуњен још у утроби мајке своје Духа Светога. Када се Света Јелисавета срела са Пресветом Богородицом послије Благовијести, она је испуњена Духом Светим, а свети оци говоре да је то сам Свети Јован говорио кроз уста своје мајке: Откуда то, да Мати Господа мојега дође к мени? Свети Јован је заиграо у утроби Свете Јелисавете приликом тога сусрета и на такав начин прославио Господа и Спаситеља који долази у овај свијет.”
Митрополит је посебно истакао да овај догађај – Зачеће Светог Јована Крститеља – сваке године у Цркви Божјој прослављамо величајући Божије милосрђе, помињући као Свете и праведне Божије угоднике, који су примјер врлинскога живота, Свете Захарија и Јелисавету.
“Дакле овај догађај има тај значај што је Бог снисходио преко Светих пророка Захарије и Јелисавете овоме свијету и што је послао свога изабраника – сасуд благодати Пресветога Духа чија ријеч је била огњена и силна, испуњена сољу Божанске благодати, силом Божије истине, па је препорађала људске савјести”, истакао је Владика и појаснио да су то такође велики догађаји, јер је већи догађај да се препороди грешни човјек него да се мртви васкрсне. То је исто тако васкрсење из мртвих, јер Свето писмо изједначава живот у гријеху са смрћу, а човјек који се ослободи од гријеха и почне да живи врлински, он је заиста васкрсао – прешао је из смрти у живот и живи новим животом.
Даље је подсјетио да нигдје није записано да је Свети Јован учинио неко чудо, није ни једног мртваца васкрсао, није ни једнога болесника исцијелио, али јесте учинио много чуда која су невидљива за људске очи. Многе људе је препородио и Христу Богу привео, многе савјести очистио…
“Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи својим рођењем, које је било на природан начин, али по дејству Божије силе, најавио је натприродно рођење Христово, јер је Господ Исус Христос зачет у утроби Пречисте Дјеве силом Духа Светога и на натприродан начин рођен, примио људску природу, изједначио се са нама, да би у људској природи цијелом човјечанству, свим људима, свим покољењима устројио спасење и нови живот. Дакле, Свети Јован је био претеча и својим рођењем и проповиједањем Јеванђеља прије Христове проповиједи и крштењем и својом мученичком и праведничком смрћу”, казао је Митрополит, додавши да се говори да је он сишао у доње свјетове да и тамо проповиједа Христа, да припреми оне који су сједели у сјенци и у тами смрти за Христов долазак, јер је и послије Светога Јована Христос сишао у Ад да све ослободи и да свима дарује нови живот – побједу над смрћу.
На крају свог поучног слова честитао је свима овај чудесан празник, који многи славе као своју крсну славу, наводећи да је овдје уобичајено да се каже да Пјешивци славе свога Светога Јована Пјешивачког, јер се Свети Јован поистовјећује са вјернима који га славе. Додао је да и овај Храм Светог Јована Крститеља, у којем се сабирамо посебно за празнике Светог Јована Крститеља, свједочи љепоту и узвишеност наше свете вјере.
“Нека буде срећна слава свима који данас славе, да нам ова слава буде на радост и умножење љубави, здравља, доброте, братскога заједништва и свега онога што нам је души потребно за спасење. Да идемо путем Христовим, путем Божјим, путем спасења, а тај пут није лак у овоме животу. Био је трновит и тежак од рођења и Светом Јовану Крститељу, али је, као и многим другим праведницима и прије и послије њега, тај пут узвишен и свет, спасоносан. Да идемо за Христом и да љубимо једни друге, да ширимо љубав и милосрђе Божије, на такав начин ће се показати слава и свјетлост свете вјере православне. На здравље и спасење и на многа љета свима срећна слава и да ставити да се ради”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Након Литургије Митрополит Јоаникије је благословио и пререзао славске колаче, а потом је сабрање настављено уз трпезу љубави.
