Изгубљени рај
Идем, али стрепим:
хоћу ли достићи
- недостижни Рај?
Стрепим, а даље идем,
можда се путу ближи крај.
Ако нема ничег иза облака,
ако пуст је сквер тај,
залуд смо худи,
мислили ми, људи,
да нас тамо
чека обећани Рај.
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
