На дан када наша Света Црква прославља Светог Саву, првог Архиепископа и просветитеља српског, у петак 27. јануара 2023. године, у манастиру њему посвећеном под Орлином у Голији, служена је празнична Литургија.
Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије.
Евхаристијском сабрању, којим је прослављена и манастирска слава, присуствовао је вјерни народ овог краја и пријатељи велељепног манастира Светог Саве у Голији.
Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени владика Методије, честитајући данашњи велики празник.
„Показали сте данас да сте права дјеца Светог Саве кад сте овако стојички издржали у овом леду и снијегу цјелокупну службу, а поред вас и ова дјеца која се овдје играју. Тај уски пут који понекад може бити и тегобан, на коме је понекад и хладно и тјескобно, понекад смо, можда, и у оксудици и немамо све што мислимо да бисмо требали да имамо, а оно што нас је увијек од искони до данашњег дана гријало то је заједница коју имамо међу собом. Ово данашње вријеме је вријеме отуђења, једне најстрашније и најопакије болести разбијања међусобних људских односа и заједнице која је највећа потпора и темељ сваком човјеку који се испили у овој „долини плача“ коју зову земљом. Џаба нам је ако све стекнемо, а останемо сами, немамо то с ким подијелити, немамо чије лице погледати, немамо се, не дај Боже, коме обрадовати“.
„Зато никад није било ти принципи живота и системи вриједности, које је Христос поставио овдје на земљи, а то је да није материјално на првом мјесту, како нас учи нови свјетски поредак, да онај који није нешто стекао и нема богатства џаба се малтене, на овом свијету рађао. То ће уништити човјека као личност и онај лик Божји, који човјек носи у себи, ако буде потпао под утицај духа овог свијета. Оно што ће нас сачувати, што нас је кроз све вјекове сачувало, па ће сачувати и нас данас, и ове будуће, ако Бог да, који буду долазили, наши потомци, сачуваће их дух светосавски, дух заједништва, помирења, праштања и љубави међусобне. Највише што је Свети Сава радио, поред цјелокупног свог монашког подвига и хришћанског, поста и молитве, бдења, трудољубља и рада око стварања и изградње Цркве српске и духовног подизања народа, учвршћивања државе, њених темеља, највише је мирио, почевши од своје браће завађене, који су се клали око престола, парчета власти, па онда и цјелокупни народ јер је он стекао Христов мир у срцу своме, па је могао после да буде и миротворац“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки, додајући да је то врлина која ће нас, једино, ако будемо на њој радили и упорно, ријешено је упражњавали, њој се учили, спасити и као појединце, и као заједницу, и као народ.
На крају свете службе освештан је и преломљен славски колач, а заједничарење у име Божје и у част Светог оца нашег Саве настављено је у манастирској гостопримници.
