На празник Светог Саве Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Храму Светог Саве у Билећи. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епрхије захумско-херцеговачке и Епархије будимљанско-никшићке.
Благословом Владике Димитрија, након Јеванђеља бесједио је отац Младен Чалија, најприје честитавши славу свим сабраним вјерницима, а затим појаснивши значај Светог Саве истичући да је он свој живот градио на темељима вјере и уздања у Бога. У животу православних Срба важним се показује питање да ли су Савину поруку—која је истовремено и порука Цркве и Христа — примили у своје срце, и да ли су на његовом путу. Знак, да је човјек изабрао пут Светог Саве, је љубав, а затим смирење, молитва, правда, праведност, честитост и племенитост. Отац Младен је нагласио како је дио хођења Савиним путем његовање идеала породице. Позивајући се на праведног Соломона, објаснио је да би било погрешно живот посматрати само кроз материјална добра, јер истинска испуњеност се не достиже на тај начин. За живот је човјеку потребна жива вода коју је Свети Сава донио међу Србе, а човјек је позван да отвори своје биће за живу воду и да се поистовјети са Христом, чиме ће постати препознат као Савин насљедник.
У току данашњег сабрања уприличен је свештени литијски ход улицама града који су предводили Билећани у традиционалним ношњама, праћени мноштвом омладине, Преосвећеним Владиком, свештенством и многобројним вјерницима. Затим је услиједило освећење славског колача и кољива. Бесједећи пред сабраним вјерницима, Владика Димитрије појаснио је да се Свети Сава читавог живота старао о испуњењу Божије воље, не тражећи ништа за себе него првенствено бринући за своје ближње — као дјечак одрекао се славе и части принца; затим, нашавши Спаситеља на Светој Гори, кроз молитву, љубав, смирење и служење; да би се и тога одрекао ради душа браће своје — не по својој вољи, него ради служења браћи — постајући зачетник свега доброга и честитога у српском народу. Треће Савино одрицање је препуштање архиепископске титуле ученицима, чиме је показао да Црква Божија не зависи од самог човјека, већ од Бога, Божије милости и Божије правде. Својим трудом, прије повлачења са трона архиепископа, Свети Сава је изградио институције, утврдио правду и истину, постављајући све на добрим темељима поштења, честитости и старања за ближње.
