Професор Александар Дворкин: Шта је јога и да ли је она корисна за здравље?
Часови јоге се сада нуде у било ком фитнес центру широм света. Како је дошло до тога? Јога је првобитно била својеврсно обележје Хиндуса. Међутим, пре отприлике 150 година ситуација се променила, јер се у Индији почела активно промовисати енглеска култура. Неки од мештана су такву културу жељно упијали, а други су је игнорисали и доказали Енглезима да Индијци имају оригиналну културу, те да хиндуизам није једна од националних религија, већ тачно придржавање вечног универзалног закона живота. „Вечни закон“ (санатана дхарма) неизбежно делује на најбоље представнике било које религије, скоро као што закони физике делују на људе. Индијци су илустровали слична убеђења хришћанима користећи јогу као пример.
Индијски интелектуалци су европеизирали јогу – вежбе јоге су почеле да се схватају као научни експерименти и временом као проверене методе за решавање разних животних проблема: медицинских, психолошких, духовних. Пре око 100 година, јога је почела да се претвара у популарну и модерну појаву.
Многи сада у хатха јоги виде пре свега гимнастику којом се побољшава здравље. Али, заправо је све другачије. Ево шта је наведено у монографији о јоги објављеној у Индији: „Хата јога… је правац индијске сотириологије, односно систем техника чији је циљ да они који је упражњавају постигну ослобођење и спасење“. Штавише, испоставља се да људи у хатха јоги заузимају неудобне положаје и изводе вежбе дисања не у циљу опоравка, већ ради спасења. Чак је за дефиницију јоге употребљен и хришћански теолошки термин – „сотириологија“.
Заиста, јога јесте аскеза (садхана). Но, учења класичне јоге јесу сотириологија, додуше својеобразног карактера. Стога, упражњавања јоге сама по себи представљају духовна практиковања, односно хиндуистички начин спасења.
Највише добро се дефинише као ослобођење од самсаре – бескрајног точка реинкарнација у свету пуном несталности и патње. Атман, бивајући истоветан Браману, доживљава препород услед деловања закона неизбежне одмазде који се назива закон карме. Поред тога, карма представља нагомилане последице свих мисли и дела човека како злих, тако и добрих. Стога, до ослобођења од самсаре (мокше) воде два пута. Први пут – карма марга или карма јога[2], састоји се у отклањању карме, пре свега оне лоше (помоћу држања верског закона), а затим оне добре (помоћу аскетизма). Други пут – јнана марга или јнана јога подразумева спознавање (јнана, упоредити са речју „знање“) јединства са Браманом.
Изузев јоге спознавања, деловања и преданости током много векова (отприлике почев од VI века пре Христове ере), јога се формирала и развијала као посебна психофизиолошка техника која води ка ослобађању од самсаре и истовремено омогућава јогију да прими сидхи (савршенства) – супермоћи и магијске вештине. Јога се, у ширем смислу речи, односи на било који систем хиндуистичке, џаинистичке или будистичке психотехнике. Класична хиндуистичка раџа јога, кодификована у Патанджалијевим Јога – сутрама (око IV века), има осам степена.
Пролазећи прве кораке, јоги, уз помоћ аскетизма и посебних вежби, стиче контролу над својим физичким и „суптилним” телима. Он остварује контролу над психом на вишим нивоима и постиже искуство концентрисане контемплације (медитације). Крајњи циљ раџа јоге је зауставити све менталне процесе и постићи стање концентрације без садржаја (самадхи), у којем „сагоревају“ семена карме, што гарантује немогућност поновног рођења и омогућава вам да се ослободите од свог тела заувек у било ком тренутку.
Професор Јоханес Огард (Данска), који је деценијама проучавао јогу, између осталог и у Индији, назвао је јогу уметношћу смрти, термонуклеарним оружјем хиндуизма у његовом рату против живота. Заиста, ако се хришћанин припрема за смрт да би васкрснуо и заувек живео са Христом, онда јоги цео свој живот посвећује потпуном умирању и занавек (или још сажетије: хришћанин умире да би живео, а онај који упражњава јогу живи да би умро).
Јога потиче из ведских и аутохтоних пракси, које су се очувале у окружењу ниже касте. Постоји неколико врста јоге које у већој или мањој мери практикују све хиндуистичке, неохиндуистичке и псеудохиндуистичке секте, иако оснивачи ових последњих често састављају своје, обично еклектичне и веома поједностављене верзије јоге, комбинујући елементе традиционалних јогијских система, модерних терапија и психоанализе. Већина савремених учитеља јоге представља је као нерелигијски (или сверелигијски) систем вежби који води ка побољшању здравља, самоусавршавању или у најбољем случају некој врсти апстрактног „просветљења“.
Дакле, циљ јоге је да уништи точак самсаре онога који је упражњава, да прекине ланац препорода и доведе људску душу у небиће, чиме се прекида бескрајна патња. Физичке вежбе јоге су незамисливе без духовних пракси и усмерене су управо у том правцу. Никаква корист за здравље се, у принципу, никада није ни разматрала, нити су се индијски јогији прославили својом дуговечношћу.
У „Енциклопедији јоге” Г. Ферштајна јасно се каже да се све школе јоге слажу у једном: „Јога је самадхи (екстаза)”. Заиста, бројне вежбе у разним школама јоге су технике екстазе, чак и када је реч о нерелигиозним тренерима у фитнес центрима. Јогији тврде да добијају „исцељење“,, „опуштање“, „инспирацију“, „осећај божанске моћи и проширења свести“. Временом се развија нездрава зависност од примања, то јест задобијања стања екстазе.
Сви православни духовни писци су знали за опасност од заноса екстатичним стањима и упозоравали су да у потрази за екстазом човек пада у прелест, односно задобија лажно духовно искуство. Управо то и јесте тајно језгро хатха јоге: магијски однос са боговима који су, заправо, демони или злодуси („Јер су сви богови незнабожаца злодуси“ – Пс 95, 5) и мистични отелотворени блуд. Изворна хатха јога уопште не помиње „гимнастику и детоксикацију организма“, под чијим се велом крије и како се раширила на Западу.
А сада да кажемо нешто о теми да ли јога доноси корист за људско здравље.
Данас се у популарном јавном мњењу јога доводи у везу са здравим начином живота. Тешко је наћи фитнес центар, почев од најугледнијег до оних у подруму, где на распореду, уз пилатес, бодибилдинг или аква аеробик, не би били заступљени часови јоге.
Необично је то што многи, проучавајући „исцељења“, откривају да се захваљујући јоги из неког разлога „лече“ функционални, психосоматски поремећаји и неурозе. Из неког разлога, органске патологије којима се бави медицина заснована на доказима нису подложне „лечењу кроз отварање чакри“. Отуда, медицински закључак се намеће сам по себи и гласи: „здраве вежбе јоге“ су „плацебо третман“ (лажни лекови). Такође, и сама безопасност ових вежби „корисних за здравље“ доводи се под знак питања, на пример, у публикацији „Како јога може да уништи ваше тело“ (https://sektainfo.ru/kak-joga-mozhet-razrushit-vashe-telo/. Реч је, наиме, о бесплатном преводу чланка, објављеног у „Њујорк Тајмсу“.
Но ипак, ако јога може да делује као плацебо, онда је сигурно у крајњем случају безопасна? Готово сви инструктори гарантују апсолутну сигурност часова јоге. Како је то могуће, ако се поуздано зна да ни индијски гуруи не пролазе без повреда?
У ствари, екстремна јога истезања, неприродни положаји и извртања, као и ишчашења зглобова нису физиолошки погодни за људско тело. Постоји обимна медицинска литература о трауматским последицама практиковања јоге. Постоје чак и посебни термини у вези са истим. На пример, пад свода стопала (joga food drop).
Осим тога, ако дубљење на глави није исправно, најчешће бива повређен врат. Али ви заиста желите да савладате једну од најважнијих вежби јоге, јер је ширшасана – краљ свих асана. На другом месту по повредама су колена, која се лако оштећују у чувеном положају лотоса. Уганућа, покидани менискус, повреде раменог зглоба и зглобова шаке су данак ревносним новајлијама у поменутом помодарству.
Наравно, не постоји нарочита статистика о повредама јоге, али на појединим форумима можете пронаћи стотине прича о повредама задобијеним на часовима јоге.
– „Човек мора бити довољно еластичан да изводи било које асане. Потребно је веома добро истезање, а јога се често почиње у одраслом добу“, каже Кирил Николајев, ортопедски трауматолог Градске клиничке болнице број 1 „Пирогов“. Он даље истиче: „Често ти људи имају и оштећења мишића и тетива. Сваки мишић који се мора истегнути, може бити повређен. Проблем је у томе што се мишићи или контрахују или опуштају, али до одређених граница. Затим долази до кидања…“
Према речима наведеног лекара, једна од најчешћих повреда је кидање или чак руптура тетиве дугог мишића бицепса фемориса. Ако је дефект довољно велик, онда се касније замењује ожиљним ткивом, које уопште није еластично. А када мишић треба да се контрахује довољно брзо или довољно снажно, јавља се бол. Поред тога, ишијатични нерв се налази паралелно са овим мишићем. Пуцање мишића често је праћено хематомом и ожиљцима, који стисну ишијатични нерв и изазивају јак бол који се преноси до кичме.
Адхо мукха сванасана (у преводу са санскрита означава „пса који гледа надоле“) је један од основних положаја хатха јоге. Визуелно подсећа на животињу која се растеже са главом надоле. Ово је једноставна асана, али неће сваки инструктор искрено упозорити да особе са медицинском патологијом, као што је висок крвни притисак, синуситис или обична прехлада, боље да не заузимају овај положај. Уместо да побољшате своје здравље, пре ћете завршити у болничком кревету.
– „За све обрнуте асане постоје контраиндикације: хипертензија, менструација, некомпензована повреда вратног дела кичме, аблација мрежњаче, глауком, бар један микро-удар у анамнези…“ истичу стручњаци. Ако на њих учитељ не упозори, преузима одговорност за здравље људи. Иста сарвангасана – краљица асана, у свакодневном животу позната као „бреза“ – је притисак на врат, тако да људи са хипертиреозом не би требало да то раде.
Као специјалиста за зглобове, др Николајев се често сусреће са повредама које су људи задобили када су заузимали положаје, а који нису били уопште физиолошки исправни са становишта анатомије, јер са истим држањем на глави све структуре тела не заузимају сасвим исправан положај. На тај начин је лако повредити било који зглоб – колено, раме… – или вратни део кичме.
Фанатици јоге често не схватају да су њихове повреде управо последица омиљених вежби. Примера ради, Ахилова тетива може да пукне само ако се већ променила: када је особа исцрпила своју Ахилову тетиву или задобила низ микротраума. Ова тетива се може упоредити са конопцем који постепено постаје тањи и довољан је макар и најмањи удар да се покида.
Поменути доктор каже да је често потребно лечити рамене зглобове који пате од падова или неправилног положаја руку током одређених јога поза. У овим случајевима, бол је, по правилу, растућег интензитета.
С тим у вези, наведени доктор сведочи: „Управо јуче ми је на прегледу била пацијенткиња која је повредила рамени зглоб. Има 45 година, ради као козметичар и активно се бави јогом. Трпела је бол до последњега момента, а потом је кренула да обилази лекаре. Покушала је да заузме лотос позу, коју многи сматрају визит картом јоге и у складу са тим склапају колена“.
Штавише, грешке у извођењу асана за равнотежу на рукама често доводе до појаве избочина на зглобовима – хигрома. Људима „гутаперча конституција“, којима се колена и лактови савијају у супротном смеру, треба „ојачавати“ зглобове, а не истезати.
Закључак
Јога представља духовни систем, који се спроводи путем психофизичке праксе, настале у хиндуизму и незамислива је изван хиндуистичког контекста. Физичке вежбе (чак и да су лишене духовног садржаја, што, заправо, није могуће) никада нису биле предвиђене за побољшање здравственог стања и никако не могу допринети његовом бољитку. Поједина подударања неких асана јоге са елементима гимнастике су сасвим случајна и не могу разрешити нити један проблем пацијента.
Коначно, многе тоталитарне секте врбују људе под маском јоге и човек који је неупућен, а којег су упутили у сврсисходност јога вежби, изузетно лако се може путем истих обрести у веома опасној секти.
Професор Александар Дворкин
Извор: Православље
