Изванредни архијереј Васељенске Патријаршије и високодостојни брат и саслужитељ, водећи богослов нашег времена и угледни академски учитељ, митрополит пергамски Јован (Зизјулас), који већ сада путује од садашњег и тужног ка вечном и радосном, ишчекујући Будуће Царство и Последње дане, и наставник истина ка којима је увек била усмерена његова богословска мисао, будући да је, према његовим списима, „идентитет Цркве, њено постојање, њена онтологија есхатолошки“. А како би другачије, с обзиром на то да је блаженопочивши Архијереј читавог свог живота, са беспримерном доследношћу и верношћу, остао црквеноцентричан, без изузетака и уступака темељним еклисиолошким уверењима Православне Цркве.
Смелошћу, оригиналним и дубоким промишљањем, философским сазерцањем, одличним познавањем црквене историје и богословља Отаца, блаженопочивши старец митрополит Јован удахнуо је нов и динамичан живот православном богословљу, јединствено допринео растварању синдромâ унутарправославне затворености, али и на промену слике православног Предања у глобалном богословском развоју.
Истовремено, у лику митрополита пергамског Јована православно богословље 20. и 21. века сусрело се са складном синтезом мисли Отаца са савременим богословским токовима, али и са захтевима постмодерне личности, која је тражила одговоре које није могла наћи кроз традиционалистичке норме.
Дело митрополита пергамског Јована је широко прихваћено и проучавано, а на основу његових студија објављено је мноштво књига и теза, како православних тако и инославних богослова, што указује на његов огроман значај.
Оцена садржине, обима и квалитета богословских дела блаженоупокојеног Архијереја јесте задатак који ће интензивно заокупљати богослова будућности, који ће из безбедности благовремене дистанце искристалисати своје закључке.
Међутим, једна ствар остаје као темељна и конститутивна карактеристика богословља митрополита пергамског, како је истакао и Његова Свесветост наш васељенски патријарх Вартоломеј: „то је црквено богословље које спаја традиционализам са данашњим токовима мисли".
Блажени Архијереј, било да богословствује о науци, било о Евхаристији и Тајнама, или о Саборима и канонима, или о Епископу, или о личности, било о Стварању и човеку, он то увек чини у црквеним оквирима, јер Црква сачињава и садржи целину.
Богословље приснопамјатног Архијереја није интелектуалистичко, индивидуалистичко богословље – чак ни лично, усудио бих се да кажем – него богословље које се зачиње, происходи и рађа у Евхаристији и из Евхаристије, као преузвишена стварност идентитета Цркве и најсавршенијег иконолошког одраза будућег Царства, због чега оно увек остаје црквено богословље, односно аутентично православно.
Митрополит пергамски Јован имао је духовно утемељење и због тога је током свог живота успевао да одржи богословску и црквену стабилност и верност, важан елемент на који треба да се угледају савремени богослови, чији закључци – често – доказују њихову духовну неадекватност.
Мајка, Света Велика Црква Христова, наша Васељенска патријаршија оплакује губитак једног од својих славних Архијереја и ватреног браниоца канона свете Цркве. Православно богословље оплакује Ректора богословâ и премудрог учитеља и високопоштованог брата Архијереја.
Нека му је вјечнај памјат!
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthodoxtimes.com
