Синодални превод Свето писма Руске цркве и Црквенословенска Библија не говоре ништа о Авакумовом псалму, иако садрже књигу пророка Авакума. Међутим, он се завршава у трећој глави молитвом која треба да се пева. Ово је тај псалам. Нема сумње да се некада певао у Јерусалимском храму. Погледајмо у грчку Септуагинту, где је дуга Авакукова молитва подељена карактеристичном литургијским рубриком антифоном кад се штампа за храмовне појце.
Овај псалам се и данас пева у новозаветној Цркви, макар само поједини његови стихови. За почетак навешћу овде само неколико стихова Авакуковог из псалма: „Господе, чух говор твој, и уплаших се... Бог дође од Темана, а Свети од горе Фарана. Селах. Слава Његова покри небеса, и земља се испуни хвале Његове“ (Авакум 3,2-3). Ови стихови звуче познато многим православним верницима.
На Васкрс слушамо у цркви како је божански Авакум држао своју божанску стражу. Остао је духовно будан док су други спавали. Шта је чекао, шта је чувао? У страху и нади чекао је Бога који је дошао од Темана, и видео је славу Његову како покрива небеса. У међувремену, тама је све дубља око пророка. Ковала су се и чинила зла дела. А пророка је све то мучило.
Зато се обраћа Богу жалосним плачем: „Господе, докле ћу вапити... Насиља, а ти не желиш да избавиш! Зашто тражиш да видим безакоње, и да гледам грабеж и муку и насиље пред собом?“ (Авакум 1,2-3). У данашње време људи се осећају на исти начин и разумеју пророкову агонију.
Господ је утешио свог слугу. Али из Његових уста не излазе слатка уверавања: „Није све тако лоше као што мислиш. Буди трпељив и ствари ће успети. Светлија будућност је иза угла.” Господ је знао за невоље тих дана и предвидео је још већу невољу. Ево шта је Он открио пророку: Божји народ треба да преживи успон и препад огромног Халдејског царства. Халдејци су скупили војску. Како су се Јудејци могли борити против њих? Охоли и окрутни Халдејци обожавају моћ; ко има власт у праву је и најјачи другима говори како да живе.
Међутим, Халдејци су све погрешно схватали. Истина никада није на њиховој страни. Њихове наде у моћ огромне ратоборне државе биће на крају узалудне. Исто тако, наде незнабожаца да ће добити помоћ од својих богова исто тако су узалудне. Неми идоли („ливен лик“; Авакум 2,18) нису у стању да одговоре правом Богу, као што нису у стању да се одупру моћној руци Божјој.
Бог ће открити своју моћ и земља ће видети Његов последњи суд. Ово је онај страшни призор који види пророк Авакум, како признаје: „Утроба се моја усколеба“ (Авакум 3,16). Господ не обећава свом народу бесконачну мирну ситост, већ да ће их подржати у часу њихове потребе и тако ће моћи да прођу кроз сва страшна искушења.
У мноштву најразорнијих олуја „праведник ће од вере живети“ (у словенској Библији видети Авакум 2,4; на грчком Авакум 2,5). Од погибељи нас спасава вера у Бога. Наше поверење и оданост Богу помоћи ће нам да преживимо и останемо људи у данима смртоносне опасности. Ево лека за одгон злих духова.
Бити са Богом и држати се за Његову руку много је важније од великог богатства и задовољног живота
Пророк Авакум га користи као свој лек, који даје снагу пророку. Сведок дивљања греха и неправде, преокрета друштвених норми, уништавања домаћинстава и винограда, исцрпљивања стада оваца, пророк је испуњен ужасом од оног што види, али тада — хвале Богу изненада потеку са усана. Упркос својој невољи и страху, он налази своје безбедно и чврсто упориште: ипак ћу се радовати у Господу... ГОСПОД БОГ је моја снага (Авакум 3,18-19). Бити са Богом и држати се за Његову руку много је важније од великог богатства и задовољног живота.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
