„Настојимо да се ми умањујемо, а да Христос расте у нама!“, једна је од порука надахнутог предавања које је на Благовести (7. априла) јереј др Србољуб Убипариповић, ванредни професор на катедри за Литургику на Православном богословском факултету БУ, одржао пред великим бројем посетилаца у Саборном Храму Васкрсења Христовог.
Његовим излагањем на тему „Богочовек Христос иде на добровољно страдање ради нашег спасења“ завршен је Великопосни циклус предавања у оквиру трибина „Православље и млади“. Домаћин је био јереј Дејан Трипковић, у музичком програму је учествовала Теодора Радовић, ученица Музичке школе, а овој духовној гозби је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије.
Празник Васкрсења Христовог представља темељ и суштину хришћанског начина постојања, јер Богочовек Христос истински умире за овај свет да би подарио људском роду дар окушања вечног живота. Његовом умирању претходе бројни догађаји смештени у свега неколико дана које зовемо Страсном седмицом. О тим догађајима је подробно, аналитично и поучно говорио јереј др Србољуб Убипариповић, примећујући да се Света Четрдесетница ове године завршила на празник Благовести. Како он каже, на најлепши начин је заокружено наше Великопосно путовање. „Са Васкрсењем Четвородневног Лазара почиње Страдална недеља, али то васкрсење нам показује да смрт нема последњу реч, али и најављује наше подизање из мртвих“, рекао је професор, који је потом говорио о особеностима празника Христовог уласка у Јерусалим – Цвети. „Палмине гранчице су симболи победе, али и нашег доприноса да пред Господа изађемо испуњавањем заповести љубави према Богу, али и према ближњима“, нагласио је отац Србољуб, посвећујући пажњу данима од Великог понедељка до Велике среде, који подразумевају да тајну страдања интензивније промишљамо. Нарочито је важна Велика среда, јер је она спона са данима који јој следе, а који претходе Васкрсу.
„Литургија је темељ, полазишна основа и одредишна тачка нашег живота“, истакао је предавач, који је описао догађаје везане за хапшење, страдање, умирање Господа Исуса Христа, као и Његово пребивање у аду. „Настојимо да литургијски живот унапређујемо и да се интересујемо за њега, а да Васкрс проведемо у мислима са Христом, односно да Га уселимо у нас саме“, закључио је своје изванредно слово о. Србољуб Убипариповић. После излагања, предавач је одговарао на питање Епископа Исихија везано за Пређеосвећену Литургију, као и о. Дејана Трипковића, које се односило на Васкршње слово Светог Јована Златоуста.
Извор: Епархија ваљевска
