Други сусрет са старцем Порфиријем
Тема мог разговора са Старцем био је напредак у решавању проблема који ме је мучио. Док смо шетали, Старац се умори и седе на једну стену у близини некакве разрушене старе зграде. Ја седох покрај њега. Он начини анатомију моје душе и открије ми да узрок настанка мог садашњег проблема почива у дубоком трауматском искуству које сам доживео деценијама раније, и које сам снажно потиснуо у подсвест. Уз помоћ запањујуће прозорљивости, Старац је био у стању да то искуство поново изнесе на површину моје свести, и да тако моју наизглед невидљиву прошлост и моју видљиву садашњост повеже везом узрока и последице. Нико није могао боље да ме изрази него што је то учинио Старац тог незаборавног тренутка. (Кад је, пет година касније, Старац извршио унутарње посматрање моје душе које је било повезано са оним његовим откривењем у шуми Калисије, подсетио сам га на то и чак навео тачну годину, место и многе друге појединости везане за то. Старац, уз осмех, рече: “Сећаш се свега у вези са нашим сусретом. Знаш ли зашто се сећаш? Јер сам ти том приликом открио најосетљивију тачку твоје душе, која је утицала на читав твој каснији живот, све до овог часа”.)
