На Велики петак, 14. априла 2023. љета Господњег, у Цетињском манастиру, у молитвеном присуству Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, вечерње богослужење са изношењем плаштанице служило је свештеномонаштво овога манастира и свештенство намјесништа цетињског.
На крају богослужења пастирским словом сабранима се обратио протојереј Остоја Кнежевић који је казао да је Велики петак толико страшан да га Свети оци помињу као дан који је страшнији од дана пада нашега праоца Адама.
“Данас је дан великога срама рода људскога, данас је дан када црквена пјесма каже да ћути свако тијело човјечије”, бесједио је о. Остоја, подсјетивши да је човјек на ријеч Божију заблагодарио клеветама, лажима, мржњом, испољавањем најстрашније трагедије пада и присуства гријеха и уласка гријеха у људску природу.
По древној црквеној традицији, прота је поред одра Господњег казао и ријеч која ће нас утјешити и поред великог стида и згражавања због онога што се у овај дан догодило.
“Шта ми видимо сада пред собом? Видимо ноге које су обишле земљу благовијестећи мир, благовијестећи помирење Бога и човјека, сијући ријеч спасења. Видимо их како су прободене клинцима! Видимо руке које су додиром вид враћале, које су умножавале хљебове и исцијеливале, чијим су се полагањем дријешили људи од болести, патњи, од смрти. Видимо очи које су затворене страшном крсном смрћу, а чији је поглед мијењао природу, и људску природу, чија је доброта и милост снажила многе, оне људе који су се сретали са Христом Спаситељем. И шта је то што данас нас људе, који смо наследници оних људи који су живјели у томе времену, може утјешити? Може нас утјешити када на овом одру видимо коликом смо цијеном и муком плаћени, коликом је жртвом наше спасење дошло”, поручио је прота.
Протојереј Остоја Кнежевић је позвао сабране да се у свему владају и почињавају вољи Божјој, као што је и Син Божији кога ће Отац прославити, подсјетивши на Христове ријечи којима се као човјек обратио Оцу: Нека ме мимоиђе чаша ова ако је могуће, али опет, Оче, нека буде воља твоја!
“Гледајући данас ово страдање и стојећи поред овога благословенога одра, нека нам Он буде подстицај, ако у претходном периоду нијесмо имали довољно снаге и кријепости да се преобразимо, промијенимо све оно лоше у нама, да се обучемо у новога човјека. Ако нам за то није била довољна прва недјеља гдје смо славили Свете оце свих васељенских сабора и учитеља Цркве или друга гдје смо славили учитеља молитве Светог Григорија Паламу или када смо у трећој славили Часни крст Господњи или великога учитеља молитве и подвига Преподобног Јована Лествичника или велики примјер покајања и обраћења Богу Свету Марију Египатску, па чак ни васкрсење Лазара четвородневнога, нека нам ова крсна жртва и полагање у гроб Онога који је затворио и запечатио смрт, буде подстицај да овдје крај Његовога гроба постанемо уистину и заиста Његови. У оној мјери колико данас постанемо Његови, у тој мјери ћемо осјетити и доживјети радост празника који долази, празника свих празника, празника испуњења вјере наше, наде наше и празника доласка живота вјечнога”, поручио је на крају свог обраћања протојереј Остоја Кнежевић.
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је вечерас, 14. априла, јутрење Велике суботе са статијама у Цетињском манастиру, уз саслужење свештеномонаштва манастира и свештенства намјесништва цетињског.
Подсјетивши да је ово исходна служба сахране Господње те да смо гледали Христова страдања на Крсту и поругу коју је примио од овога свијета, муке и живоносну смрт на Крсту, Високопреосвећени је казао да је Господ смрћу својом смрт уништио и својим понижењем, примајући клевете и увреде и шамаре од људи, примио крајње понижење да би нас као Син Божји избавио и од понижења и од смрти.
“А улазећи у мир Велике суботе, драга браћо и сестре, осјећамо како се сва твар некако стишала, како цијела творевина, не само људска срца, осјећа дубину Христовога истошчанија понижења која је Он учинио ради нас и ради нашега спасења. Он је умро на Крсту и сахрањен и сишао у дубине Ада, да силом и свјетлошћу свога Божанства разори државу смрти. Велика субота је сва у тој тишини. Осјећамо како Господ силази у Доње свјетове, просвјетљује таму Ада и ослобађа душе оних који су преминули из мрака преисподњега и изводи их на свјетлост новога живота својим Васкрсењем”, истакао је Владика.
Даље је нагласио да иако још није Васкрсење, видимо како оно долази и “зато трепере наша срца пред тајном Христове жртвене љубави и тајном спасења рода људскога”.
“Он је испио ту чашу коју сви ми људи испијамо, али је испио за нас и умјесто нас – чашу страдања и понижења, чашу смрти да би све то некако претворио у пут спасења. И сви ми који вјерујемо у Христа, који за Њим идемо, сада смо охрабрени и оснажени да идемо путем Господњим, јер као што са Христом у ове дане учествујући у Његовим страдањима исписивасмо Његова страдања, Његова дјела на своме срцу, тако се надамо да ћемо бити заједничари и Његовог Васкрсења.”
Ово нијесу приче, бајке, већ реални, истински живот Цркве у Христу, поучио је сабране Митрополит, додавши да је то потврдила и цијела историја Цркве до дана данашњега.
“Нема убједљивијег и реалнијег догађаја од Васкрсења Христовога, јер сав живот Цркве, сва историја и сва њена вјера, сав смисао живота у Цркви заснива се на Васкрсењу. И та радост и тај оптимизам који прожима срца вјерних православних хришћана, то је нешто јединствено међу свим вјерама. Празник Васкрсења Христовога преиспуњује нашао срца том радошћу”, казао је Митрополит ми смо.
Нагласивши да овај подвиг поста приводимо крају, иако је Велика субота дан строгога поста тјелеснога, наш дух се већ радује:
“И већ осјећамо близину радости Васкрсења Христовога. Нека нас Господ човјекољубиви својим Васкрсењем удостоји те радости и заједнице са Њиме и сада и увијек и у сва будућа времена и вјекове. Амин, Боже дај”, казао је на крају свог архипастриског слова Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
