Папа Фрања на општој аудијенцији: Порука енциклике Јована XXIII требало би да и надаље инспирише политичаре 60 година касније.
Папа Фрања је завршио у среду 12. априла 2023. општу аудијенцију позивајући политичке лидере у свету да се инспиришу мировном енцикликом „Пацем ин терис“ (Pacem in terris). Његова порука је и даље „веома релевантна“ 60 година након објављивања, што показује рат у Украјини. Фрања је позвао „вернике и мушкарце и жене добре воље“ да читају „Pacem in terris “ и моле се да „политички лидери нација буду инспирисани њоме у својим пројектима и одлукама“.
Дана 11. априла о.г. обележена је 60-годишњица енциклике Пацем ин Терис, „коју је Јован XXIII упутио Цркви и свету усред политичке напетости између два супротстављена блока у такозваном Хладном рату“,објаснио је папа Фрања. Енциклика је била „прави благослов, као поглед ведрине међу тамним облацима“ и садржала је поруку која је стигла „у право време“.
Папа Фрања је поново позвао на молитву за мир у Украјини: „Наставимо наше молитве за напаћену Украјину. Помолимо се за све што Украјина мора да поднесе“, рекао је поглавар Католичке цркве и даље: „Данас, када свет постаје све више ратом разорен и отуђен од Бога, све више нам је потребна милост Очева“.
Позадина енциклике из 1963. била је претња да ће избити рат током кубанске атомске кризе. Јован XXIII говорио је против трке у наоружању и заложио се за забрану употребе атомког оружја. Након што се раније сматрало да је дијалог Ватикана и Совјетског Савеза незамислив, папа се у документу од 30 страница први пут обратио не само католицима, већ и свим „људима добре воље“.
Једна од централних порука енциклике јесте да рат не треба спречити само у одређеним појединачним случајевима, већ треба да он постане и структурно немогућ у нуклеарном добу. Традиционална католичка доктрина „праведног рата“ учинила се Јовану XXIII застарелом или бар само у ограниченој мери важећом: „Стога, у нашем добу, које се поноси тиме што је атомско доба, противно је разуму да се рат сматра одговарајућим средством за васпостављање нарушених права“, каже енциклика.
Први пут у историји енциклика из католичке перспективе оцртава праведан политички и економски светски поредак. До сада су људска права као производ револуције и масонерије одбацивана или се барем посматрала са великим резервама. Енциклика најзад кулминира апелом за свеобухватним глобалним ауторитетом. „Тако, зарад моралног поретка произилази да се мора употребити глобална политичка сила. Годину дана после објављивања Ватикан је био заступљен у УН као стални посматрач.
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
