Сада је Црква и верни народ окружени таквом мрежом клевета и лажи да је, чини се, немогуће размрсити је. Како се борити против лажи?
Очигледан одговор који се намеће је рећи истину. Али, нажалост, у несавршеном палом свету, ово не функционише како би требало. Jер многи људи не желе да знају истину, „неприкладну истину“, односно истину која би пореметила њихов уобичајени поглед на свет. Понекад можете помислити да масе живе у неком свету иза огледала – паралелној стварности са искривљеном панорамом живота, где се лажи мешају са полуистинама или је сама истина унакажена до непрепознатљивости. Нажалост, у наше време постоје читаве „фабрике“ које манипулишу људском свешћу – медији. Да ли је могуће одолети овоме?
Неки људи тако мисле. На пример, претпоставља се да пропаганда треба да има своју контрапропаганду. Али проблем је што контрапропаганда често функционише на принципима пропаганде, односно манипулише свешћу, а овде није далеко и од лукавства и од неистине.
Борба против лажи на њеној територији и по њеним правилима је губитничко занимање. Наш задатак је, по заповести Господа и Спаситеља нашег, да сведочимо истину. Да сведочимо директно, отворено, без резерве и услова. Да сведочимо без правдања, без покушаја да се некоме допадне, не покушавајући да се некоме прилагоди.
Понекад је рећи истину тешко, али неопходно. Попуштајући такозваном јавном мњењу, ни сами нећемо приметити корак по корак како ћемо изгубити себе. Никакви уступци духу овога света неће задовољити овај исти дух. После малог уступка следи већи, па још већи. Ево шта каже апостол: „Не упрежите се у исти јарам с невјерницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост с тамом? (2. Коринћанима 6,14).
Ако, међутим, понекад не видимо прилику да приговоримо клевети, боље је да ћутимо, али ни за јоту не попуштамо пред неистином. Сетимо се примера Христа, Који је ћутао када је на Њега изнета страшна клевета.
Хришћани су увек реалисти, и ми разумемо да ће, упркос бескрајном току лажи, истина ипак превладати, истина ће ипак победити. Чак и ако не у овом привременом сабласном животу, већ у „животу будућег века“, али то ће се несумњиво догодити. Ово је наша вера, наше уздање и наша нада.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
