.jpg)
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на Духовски уторак, 6. јуна 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице – Брезојевица, чиме је ова древна светиња молитвено прославила своју храмовну славу.
Честитајући празник Силаска Светог Духа на апостоле и храмовну славу древене немањићке задужбине, која је посвећена светој Педесетници, Преосвећени Епископ је казао да су се овдје вјековима молитве узносиле покајне и коленопреклоне Богу нашег народа српског, окупљеног око ове светиње.
„Овдје се наш народ хранио и питао да опстане не само своје тијело, него и душу своју што је најпретежније у људском бићу, оно што је створено за сву вјечност и за општење са Богом Творцем, а Бог се кроз сву историју људског рода постепено откривао људима. Прво су људи, после пада Адамовог, кад су овдје, у овој земљи њоме били ограничени и смрћу која је прекидала трајање овдје и овај живот, који ми називамо животом, а који је уствари само једна фаза у нашем животу, по нелажним Христовим ријечима, јер сви који су прошли кроз врата рођења и ушли у овај свијет, изашли су из њега кроз врата смрти и наставили да постоје, чекајући други, страшни долазак Христов и крајњи Његов суд када ћемо, ако Бог да, сви сабрани као овдје данас, на светој Литургији, на овој слави, гледати Бога лицем у лице, славити име Његово тамо гдје нема ни туге, ни жалости, ни бола, ни уздисаја него гдје је радост и живот вјечни“.
Бог се, поучавао је Владика Методије, постепено откривао кроз своју творевину.
„Ако данас заборавимо и ако се, сваки дан, не чудимо, кад се ујутру пробудимо па у току цијелог дана, томе како сунце сваки дан излази, својим путем проходи и онда залази, како ове ријеке теку без престанка из неких својих извора иду неке своје увире, како се тај циклус природе непрекидно понавља и кружно креће као и ова вода у природи, и овај живот који буја, поготово у ове дане прољећа, ако не можемо томе сваког тренутка да се чудимо и радујемо и због тога Бога Творца прослављамо, то значи да смо много оптерећени неким другим стварима, којима не бисмо смјели бити толико оптерећени. Оно што је до нас треба да урадимо, а Бог ће надомјестити све што је потребно нама ако оно прво учинимо, а то је да на Њега мислимо и да, и кроз ову природу коју гледамо, хвалимо име Бога Творца“.
Кроз природу, кроз творевину и кроз поредак који је устројио, ми се Њему дивимо, откривао се кроз то роду људском, а потом се изабраном свом народу открио као Бог Отац, наговјештавајући кроз пророке Сина и најављујући Га.
„Кад се Син оваплотио и постао један међу нама, исти човјек у свему осим у гријеху, узевши до краја људску природу на себе и онда проповједајући нам којим путем и како да живимо, а Он је пут, тако је Он за себе говорио, и истина и живот. Кад је страдао на крсту као човјек и васкрсао као Бог и вазнио се на Небеса, наговјештавао је и говорио ученицима својим о Духу Светом Кога ће послати као Утјешитеља да буде, кад се Он узнесе на небо, и то ми данас овдје прослављамо, и на данашњи дан кад се Црква по предању родила, сишавши Дух Свети на апостоле који су тиме цијелу науку Христову и Господњу и спасењу и начину како треба хришћански да живимо, пронијели преко цијеле земље, дакле, у овај данашњи дан, Бог се у свој својој пуноћи открио онакав какав Он јесте Отац и Син и Дух Свети који је нераздјељив, али и несливен јер су три личности једне природе божанске, гдје све од Оца као од узрока Син се рађа и происходи, Син се рађа од Њега у вјечности прије свих времена и стварања овог свијета. Дух Свети од Оца исходи и Он се јавља на данашњи дан у свој својој пуноћи и изразу људима, нама хришћанима, људком роду као Бог Отац Син и Свети Дух“.
„Свети Дух је с нама овдје, Он је и прије у историји стално присутан животоворни кроз цијелу ову творевину. Њим је зачет и Њему треба да захвали богочовјек Христос јер је као човјек Њиме зачет у утроби матере своје Пресвете дјеве и тако је стално био присутан у историји спасења рода људског, али у свој својој пуноћи на данашњи дан Он долази и остаје у Цркви с нама. Гдје је Дух Свети ту је Црква, не гдје је грађевина, гдје су зидови, гдје су неки људи који обуку неке одоре, па се називају неким именима, не. Него тамо гдје је истина и правда и Дух Свети, Бог као Тројица присутни, ту је Црква Господња. Овдје, гдје смо се ми данас окупили, ви са својим Епископом и свештенством, народ Божји око Тијела и Крви Христове да се причешћујемо и Њиме живимо и чекамо прелаз у тај вјечни, незалазни, свијетли, божански дан Царства небеског“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Након одслужене Литургије освештани су славски дарови, а зједничарење је настављено уз трпезу хришћанске љубави.
