Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је јутрос, на празник Светог великомученика Прокопија Свету службу Божију у цркви Светог Димитрија у Колашину и освештао новосаграђену спомен-чесму Патријарха Гаврила Дожића.
У архипастирској проповиједи Владика је рекао да име Светог Прокопија у црквеном календару није забиљежено црвеним словима.
“Његов спомен није назначен као заповиједни празник. Међутим, он се много поштује, не само у српском народу него и у цијелој православној васељени. То показују и многи храмови њему посвећени. Град Прокупље има своје име по Светоме Прокопију”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Владика је нагласио да се Свети Прокопије у црној Гори поштује скоро као Свети Илија.
“Многи на овај дан нијесу хтјели да раде тешке послове, него су празновали Светога Прокопија и призивали га у помоћ. И помагао им је”, казао је он.
Подсјетио је да је Свети Прокопије за христа пострадао почетком 4. вијека, у временима када су пострадали и остали велики мученици – Свети Георгије и Свети Димитрије, заштотници Цркве Божије.
“Ипак, његово житије је по свему јединствено. Свети Георгије и Свети Димитрије били су хришћани од своје младости, од свога дјетињства. А .Свети Прокопије рођен је од мајке незнабошкиње и оца хришћанина. Отац му се рано упокојио, тако да га је мајка била одњеговала у паганској вјери, у многобоштву, у тами идолослужења. Међутим, његова личност, његово срце је остало здраво. Био је веома уважен код цара Диоклецијана. Исто као и Свети Георгије био је његов војвода”, подсјетио је Митрополит Јоаникије.
Додао је да је Свети Прокопије био кренуо на пут да гони хришћане, али га је, као и апостола Павла, срео Господ.
“Јавио му се у виду Часног Крста са небеса, као и Светом цару Константину. Можда је и то јављање Крста Господњега и силе Његове Светоме Прокопију било преднајава јавља Крста Часнога Светоме цару Константину. А пошто му се јавио Крст са небеса и пошто је чуо глас Божји да је Господ присутан, распети и васкрсли Христос да се јавља, он се обратио и постао хришћанин. И као цар Константин што је ставио на заставе своје војске знак Часнога Крста и на њима написао Овим побјеђуј, тако је и Свети Прокопије наредио да му се изради часни крст да га носи на својим грудима. И он је исто тако био побједитељ у биткама”, рекао је Владика.
Владика Јоаникије је рекао да је Свети Прокопије почео гонити незнабошце који су били заузели свети град Јерусалим и ослободио га.
“То је била најава да ће доћи слобода цијелој Цркви, јер сами град Јерусалим је слика Цркве Божије, Цркве небеске и земаљске”, објаснио је Владика.
За вјеру је, казао је Владика, Свети Прокопије страдао као и Свети Георгије и Свети Димитрије.
“Пострадао је часно за Христа и својим страдањем многе привукао светој вјери православној, многе привео Христу. И његова мајка незнабошкиња, и она је постала хришћанка и још десет жена које су послије све пострадале за име Божије. И Господ је за ту вјеру, за његову жртву, за проливање његове крви за Христа, њему дао такву благодат да заступа Цркву Божију у сва времена”, казао је Митрополит Јоаникије.
Владика је најавио да ће у току ове године Колашину бити подигнут споменик блаженопочившем Митрополиту Амфилохију.
“Наравно, уз велику подршку Општине Колашин која је издвојила и новчана средства за то. Али нам треба слоге и љубави за свако добро дјело. А наш блаженопочивши Митрополит је то свакако заслужио. Ви то добро знате и чини вам част, а то вам је и дужност пошто је и он Колашинац, Морачанин да се прво овдје у граду Колашину подигне њему споменик”, рекао је Митрополит Јоаникије честитајући данашњи празник свима сабранима на Литургији.
Након освећења спомен чесме Патријарха Гаврила Дожића подигнуте поред цркве Светог Димитрија, Митрополит Јоаникије је архипастирском граматом одликовао г. Александра Дожића “за дјелатну љубав према Српској Православној Цркви, а нарочито за пожртвовани труд и рад на обнови светиња Митрополије црногорско-приморске”.
Александар Дожиј је, између осталих доброчинстава Цркви Божјој, подигао и ову спомен чесму Патријарха Гаврила Дожића.
