Зашто Црква толико поштује мученике?
Ако погледамо читав низ светих, видећемо да су већина њих мученици. Али други светитељи који су мирно умрли, на пример, монаси, исто понекад се називају „бескрвним мученицима“, као да се наглашава да је њихова светост плод многих искушења која су претрпели.
И, наравно, у овоме нема ништа случајно, иако у почетку поjам „мучеништво“ није садржавао ништа, ипак је, на први поглед, повезан са мучењем.
Наиме, на грчком (а за ранохришћанско време грчки је био језик међународне комуникације) мученик (μαρτυρος) значи „сведок“, односно онај који својим животом и смрћу сведочи о Христу. Заиста, у раним хришћанским временима сведочанство о Христу није било само вербално. Сама изјава „Ја сам хришћанин!“ често је био повод за мучење и немилосрдну смрт.
Али, да ли је поjам мучеништва актуелан данас?
Откривење апостола Јована Богослова садржи ове речи: „Не бој се нимало од онога што има да претрпиш. Гле, ђаво ће неке од вас бацити у тамницу да би вас искушао... Буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота“ (Отк 2,10). Дакле, верност Господу до смрти је главни залог будућег вечног живота.
Све донедавно се чинило да ове речи немају директну везу са нама, а мученички подвиг је био узвишен, али већ веома далек идеал. Могло би се чак и замислити да је падом отвореног безбожног режима крајем ХХ века сам поjам мучеништва постао историја.
Међутим, у стварности, од тада прогон Цркве Христове није престао, а, штавише, сваке године постаје све јачи, упркос периодима кратког предаха.
И сада многи верници не могу у потпуности да схвате да нам је мучеништво ближе него што се чини. А непријатељи Цркве углавном негирају било какве чињенице прогона: кажу да то уопште није прогон, верници и свештенство УПЦ уопште не страдају за Христа, већ за тобоже „незаконите радње“. Мирјани, свештеници, па чак и епископи сада се затварају управо због „кривичних дела“.
Међутим, ако погледамо за шта су хришћани били оптужени у древним временима, видећемо исту слику. Заиста, мало ко од прогонитеља је забранио поштовање Христа: „Хоћеш ли да поштујеш Христа? Поштуј. Али поклони се и цару.” А одбијање да се поклони цару у Римском царству сматрало се управо издајом, кривичним делом. Односно, формално, са тачке гледишта прогонитеља, хришћани су страдали не за Христа, већ због неиспуњавања закона.
Иста ствар се дешава и сада. Све оптужбе на рачун наших верника и свештеника само су споља правно или политички мотивисане, а њихова дубока суштина је иста као у старом Риму: „Ви сте злочинци, јер нисте наши, него Христови“.
Тако је одувек било под свим гонитељима, као и у новије време безбожне власти, која је изнедрила монструозне прогоне и дала нам много хиљада новомученика.
Тако је било, тако је и тако ће бити до краја овога света. Ђаво је, уз сву своју превару, веома неинвентиван. Стога су сви методи прогонитеља оних који верују у Христа једнообразни од века до века.
Међутим, ми смо позвани да се не плашимо. Сви мученици свих векова били су једноставни људи као и ми. Људи са својим слабостима и гресима. Али сви ови недостаци су бледели пред светошћу вере коју су исповедали. И сада нам је пружена иста шанса: све страдања са којима не можемо да се носимо сада исправља сам Господ преко прогонитеља. Када трпимо прогонство, чистимо се „као злато у огњеној пећи“ (Прем С 3,6). А ни сами прогонитељи не схватају да ће на крају Господ променити сва њихова зла дела у корист оних који од њих страдају.
Не треба да се стидимо своје вере. И тако, не треба да се стидимо да одамо почаст оним мученицима који су, по мишљењу нових прогонитеља Цркве, одједном постали „политички непоуздани“. Сви мученици које је Црква признала од самог почетка достојни су поштовања, упркос променљивој светској агенди. Одрећи се њих значи одрећи се себе, одрећи се Христа. И верујемо да ћемо њиховим молитвама и ми моћи да издржимо сва искушења.
Ово је наша снага: суштински смо непобедиви ако наставимо да останемо са Христом, Његовом Црквом, Његовим светима.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич), управник послова УПЦ
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.org
