Манастир je на десној обали ријеке Лима, на једном повисоком бријегу, који се уздиже изнад Лима за неку стотину метара. Мјесто, гдје je манастир, нешто мало je стрмено, окружено малим брежуљцима и шумом.
Манастир je на десној обали ријеке Лима, на једном повисоком бријегу, који се уздиже изнад Лима за неку стотину метара. Мјесто, гдје je манастир, нешто мало je стрмено, окружено малим брежуљцима и шумом. Поглед са манастира je отворен к југу, западу и истоку и пада на Лимску долину и планине с лијеве стране Лима. Манастир се види из даљине, јер се црква бијели као лабуд.
Манастирска црква je необично лијепо здање, посвећена je Св. Николи; има два велика кубета и сведени портал испред цркве, подигнут на четири велика стуба од камена. Црква je дуга 24, a широка 11. 50 м, a састоји се из главне цркве, олтара и припрате. Главна црква с олтаром тробродна je као и црква у Светој Тројици.
С десна и лијева има огромне стубове с простим капителима и с великим и широким колонама. Ha ове се ослања високо кубе с осам великих двојних прозора. Уз десни стуб je архијерејски сто. Испред иконостаса je амвон, с уклесаним грбом Немањића, двоглавим орлом. У јужном зиду je гробница с великим уклесаним крстом и разним шарама, али без натписа, пa се не зна чија je. Са страна су пo један велики двој- ни прозор.
Олтар je простран. С југа има једно мало одјељење, ђаконик, који служи за оставу разних ствари. Олтарске апсиде су изнутра полукружне, a споља су ћошкасте. Тако и апсиде ђаконика и проскомидије.
Припрата je једнобродна. Са стране има велике колоне на стубовима који су спојени са зидом, и на овим колонама се уздиже друго кубе, исте величине и облика као прво. Припрата je одијељена од главне цркве зидом, на коме су улазна врата. С јужне стране уз припрату приграђен je параклис с олтаром и иконостасом, али још није освећен.
Иконостас je од 1902 г. и не претставља особиту умјетничку вриједност. Црква има двоја врата. Западна главна и сјеверна споредна. У малу, још неосвећену капелу, улази се споља са запада и из припрате. Сва je црква била исликана, али су фреске пропале од влаге и кише, кад je била запустјела. Њу су Турци запалили 1875 г, кад je букнуо Херцеговачки устанак. Том приликом су фреске оштетили, вадећи им очи и бодући их пo лицу бајонетима. 1902 г. je црква поправљена пo дозволи султана Абдул Хамида, уз благослов призренског митрополита Дионисија, за доба настојатеља архимандрита Гедеона Марића, манастирским трошком и прилозима народним.
Тада су све фреске премазане кречом, a само су остале неколике, али и оне са извађеним очима и избо- деним лицем. Онда je црква покривена са плеханом цингом. Од фресака су остале слике Стевана III Уроша, ктитора са сликом манастира у руци. A с југа до олтара, нешто више од ових налази се фреска Св. Николе, коме je храм посвећен. Слика представља Св. Николу изнад обичне величине. У припрати на сјевер- ном зиду je читав ред митрополита и патријараха, који се наво- де као ктитори овог храма. Међу њима се разабирају: митрополит новобрдски Дионисије и патријарси Мисарије и Антоније.
Манастир нема ни кубета ни звоника од камена, има само са сјеверне стране повисок дрвени звоник са куполом.
Овај се манастир налазио у старој жупи Дабру више Прибоја. Бања се спомиње још 1153 г, када се броји као већа утврђена варош на саставима Лима и Увца. При манастиру у Маржаћу који се налазио изнад данашње Бање, с лијеве стране Лима, a који je давно порушен, Св. Сава je основао дабарску епископију 1219 г.
Одавде je пренесена у данашњи манастир Бању. Епископија ова позната je још за владе краља Милутина. Бања je још у то вријеме била значајна, пa je своје име пренијела на дабарс- ку жупу, која се звала Бањска Земља. Епископија je послије подигнута на степен митрополије, која je неко вријеме била у Милешеву, пa у 18 вијеку пренесена у Сарајево кад je и добила име Дабробосанска митрополија.
У цркви постоје на малтеру три натписа: изнад врата, између припрате и цркве споља и унутра и изнад главних улазних врата изнутра. Сви су ови натписи знатно оштећени и не могу се прочитати у цјелини. Али пo ономе што се да прочитати изводи се да je храм сазидао Стеван III Урош, праунук Немањин и посветио га Св. Николи, и да je онда био дабарски митрополит Никола. Година се није могла пронаћи. По фрескама Стевана III Уроша, који држи слику цркве, да се утврдити, да је он био оснивач и ктитор овог манастира. И у народу постоји предање, да гa je сазидао краљ Урош „Храпави“, који кад се вратио с неке борбе са сјевера, наиђе овдје, умије се на топлој бањи и оздрави од краста које je био добио пa нареди да се овдје подигне манастир.
У цркви се чува један изломљен камен с врло дугим натписом, али му недостају многи дјелови, те се текст не може утврдити. Ипак може се разабрати, да je храм, на коме je био овај камен узидан, сазидао праунук Стевана Немање краљ Стеван Урош III (Дечански). По једном запису (записи и натписи 55) дознаје се да je овај храм био опустошен од безбожних бабуна, пa гa je Стеван Урош III основао за доба дабарског епископа Николе.
Како се манастир налази на западној граници православља према јеретичкој Босни, a и на војничком путу, који je водио из Босне у Србију, он je чешће нападан, пљачкан и пустошен од упада јеретичких Босанаца у Србију, и тако падао у биједу и остајао пуст. Овдје су нађени гробови српске властеле, a међу њима и гроб Ватославе, мајке Николе Алтомановића, која je умрла у дане цара Уроша. Има спомена у дубровачким књигама из 1395 и 1401 год., да је овдје била караванска станица. Манастир je послије потпуно запустио и обновљен je тек 1575 године.
Манастир je и прије 1875 г. два пута пљачкан и паљен, али се не памти, када je то било и колико je остајао пуст. To се види и пo томе, што се испод малтера, на коме су данашње фреске, назиру старе фреске, које су страдале од влаге и кише, зато су и премазане, пa наново живописане. И ако je било старог натписа, oн je наново написан.
Године 1875 запалили су га Турци пo трећи пут. Овдје je у то доба био настојатељ архимандрит Прокопије Бујишић, који на позив чувеног четовође Маћа Глушчевића, дигне околне Србе на устанак против Турака и стане пресретати и убијати. Турци, пошто савладају Глушчевића и његову чету, нападну нa манастир да ухвате Бујишића, a кад га не могаше наћи, запале манастир. Причају да je Бујишић том приликом пренио из манастира све знаменитије ствари и оставио их у Ужицама. Доцније се од тога није ништа повратило овом манастиру.
Манастир нема никаквих старина. Ако не прије, 1875 г. све je уништено. Aко се могу бројити у старине од вриједности, овдје се налазе: један мали крст од дрвета, чије су ивице оковане сребром, a на дрвету су изрезане разне слике из живота Христова; једна икона Св. Богородице са сребрним плочама мјесто ореола и рука, и икона Св. Николе, коју je радио неки Лазар Лановић 1835 г.
У манастиру je одавно постајала школа, a и данас постоји. Манастир je био расадник знања и националне свијести. Један од најзнатнијих настојатеља који je био прави слуга Божји и учитељ народни, био je архимандрит Гедеон Марић, за вријеме којега je црква обновљена 1902 г., a који je због жарког родољубља и србовања, опањкат код окупаторских власти и био интерниран и умро у ропству.
Овдје je највећи сабор о Св. Илији, пa о Св. Јовану (24 јуна с. к.) и о Петрову дану. Највише подиже углед манастиру љековита бања. Изнад цркве извиру два снажна извора, чија je вода то- пла 35 и 36 с. Стручњаци су утврдили да за 24 сата даде 7,200.000 литара воде. Вода je ухваћена у један велики и три мала басена, који су удешени за купање. Вода лијечи само својом топлином, a нема неких особитих састојака; a лијечи од реуматизма мишића и зглобова, од узетости тијела и укочености зглобова. Ова je бања од старине добро позната и посјећивана. Њу и данас посјећива много болесника и хвале се на успјех.
Манастир има повише кућа и један хотел, са 30 соба и све издаје их закупцу под годишњу кирију, a само једна кућа служи за стан настојатеља. Од аренде бање, коју такође држе појединци под годишњи закуп и кућа, манастир добива пo 100.000 динара годишње. To je главни и скоро сав приход, који манастир има.
Бањска сезона траје обично од јула до краја септембра.
Без сваке je сумње, да je топла изворска вода привукла ос- нивача да подиже манастир овдје. Народ се овдје лијечи и љековитост ове бање била je још и онда чувена. Данас je утврђено, да се ова бања равна пo љековитости са најбољим бањама ове врсте. Жалосно je само, што није потпуно испитана и што су постројења врло примитивна. Није могуће, да вода нема неких љековитих састојака, као радијума или неког другог елемента, јер у самој топлој води не лежи онолика љековитост, колико je има ова бања. Жељети je да се ова бања доведе у ред осталих наших бања, које ни пo чему не предњаче испред ове.
*Из књиге Древни српски манастири,
аутора Андрије П. Јовићевића
Извор: Ин4с
